Kako odrediti cenu rukotvorina u Srbiji?

Koliko košta

Veoma teško pitanje? Znam, jeste! Zato će verovatno i ceo ovaj članak biti možda malo konfuzan i nepovezan. Bilo kako bilo, volela bih da čujem mišljenja obe strane, i onih koji prodaju i onih koji kupuju.
Kada se postavi ovakvo pitanje bilo kome ko se bavi izradom i plasiranjem rukotvorina, nikada nećete dobiti konkretan odgovor. Svako će odmahnuti rukom i reći „Ovo je Srbija“ ne možeš da koristiš baš sve faktore u formiranju cene kao što to rade u svetu… Gle čuda, često pomislim , pa jeste ovo Srbija, za život najskuplja država u regionu! Sve je skupo, i gorivo i hrana, i porezi i takse i dažbine i voda i vazduh… samo radna snaga treba da bude jeftina i mi valjda treba da radimo džabe, kao Kinezi! Neka, i treba kada smo glupi.
Verujte mi, uglavnom i za sebe kažem da sam mnogo glupa zbog toga, ali ne znam kako da promenim stvari, nemoćna sam, a mislim da je nemoć najgori osećaj koji može da Vas strefi u životu.
Kako ja da formiram cenu svog nakita? Budite dobri pa mi kažite… ali budite ljudi pa razmišljajte realno. Da li sam ja normalna što OVU SVOJU OGRLICU cenim ovoliko koliko je cenim?
Dobro, nisam normalna….to je samo konac i malo perlica… Materijal nije skup. Ako je naručite, dobićete je lepo upakovanu, u kutiji – koja košta… i na kutiji nalepnica – koja takođe košta i unutra vizit karta… A znate li Vi da sam ja ovu ogrlicu radila najmanje 5-6 radnih sati?
I, koliko košta moj sat rada?
I, jesam li ja budala?
Jesam, najveća na svetu…i glupa sam neviđeno.
Bolje bi mi bilo da dam oglas da idem da peglam nekome veš i sređujem stan jer te žene ture mp3 za pojas, sluške u uši, mozak na otavu i naplate sat svoga rada najmanje 300 dinara. Da, a gde je činjenica da vi na prsa stavite ogrlicu jedinstvenog dizajna kakvu nigde nećete naći? Neka, dizajn ne naplaćujem, to je za dž jer je to u Srbiji normalno…valjda.
I tako, ja večito balansiram ni na nebu ni na zemlji. Trudim se da nisam u minusu i da mogu sebi da priuštim da radim ono što me zaista čini srećnom, u mojoj kući, dok kuvam ručak, perem , peglem i obavljam ostale poslove koje obavlja majka četvoro dece.
I neka se posle neko u ovoj državi pita zašto se mi mučenici koji se bavimo ručnim radom ne odvažimo da registrujemo sebi radnju i plaćamo doprinose? Koliko bi tada koštala moja ogrlica? I kome bih je tada prodala ako sada ne mogu?
Ili je stvar jednostavana: naš čovek više voli da ode u neku tamo radnju u Knez Mihailovoj ulici i za moj nakit da 2 puta više novca nego da ga kupi direktno od mene? Mada je do tih radnji malo teže stići, a i do galerija…posebno ako niste školovani umetnik i čini mi se da se u krug vrti jedna te ista ekipa.
Nisam pametna! Budite Vi pametni pa mi pomozite da razrešim ovu misteriju!
Ili će ovakve priče biti tabu tema kao što je i priča o izložbama u Srbiji koju sam pokrenula pre neki mesec na onom drugom blogu? Hoćemo li o tome samo šuškati onako za sebe ili ćemo konačno otvoreno i argumentovano pričati?

Advertisements

11 thoughts on “Kako odrediti cenu rukotvorina u Srbiji?

  1. Eh, eh, sto se tice ove teme, ni ja sama nisam ni malo pametna.
    Imam problem najvise za cene sveca. Kao svi se zale MNOGO je… Ali odlucila sam da ih ne spustam, vec podignem 😀 s obrzirom da je cena repromaterijala OTISLA gore, i necu da radim samo da bih mogla da kupim materijal (ako je nekada cak i to moguce, jer dok prodam svece, oprodje nekada par meseci, pa ne mogu da skupim ni za materijal za rad…) jer time ne mogu nikako da napredujem. Fali mi gomila stvari kako bih neke tehnike isprobala i sprovela u delo, ali kako vidim nece toga biti skoro… Ali dobro, sada bar mogu da se zale da su cene visoke… 😀 a ja cu i dalje nastaviti da ih poklanjam 🙂

  2. Teško je tu biti pametan,ja svoje rukotvorine poklanjam,dragim ljudima,jer uglavnom,dok ih pravim već imam viziju ko će to najbolje da nosi.Kada bi trebala da živim od svog rada ,teško bi to bilo,papreno bi to naplaćivala,i mislim da bi svi „rukotvorci“ trebali isto da učine,da se već jednom počne ceniti UNIKATAN RUČNI RAD ,bilo koje vrste.

  3. Uglavnom nisam pametna šta činiti.
    Negde u podsvesti znam, ali kao da još nisam spremna da prelomim i počnem zaista da cenim svoj rad onako kako treba. Ono što mi je najlakše uraditi je, da me nema na izložbama, jer žao mi je što moram reći, sve i svašta se izlaže, i ne želim da se strpavam u isti koš sa nekim ko „unikatno“ ređa perlice ili malo preradi nešto kupljeno kod Kineza…a ima i toga, nije da nema.
    Ne omalovažavam nikoga, svako je slobodan da radi šta hoće, samo imam malo ponosa i bar sa te strane cenim ono što radim. Iako mi je cena malo niža, neću svoj nakit izneti na pijac ili na kutiju na ulicu jer mislim da mu tu nije mesto, već ću ga sa ponosom držati u nekoj kutiji, upakovanog da čeka onga ko će ga ceniti… pa makar se taj neko i nikada ne pojavio 🙂

  4. Ja lično mislim da si pri zdravoj pameti…ali takodje razumem i ljude da nemaju para da plate osnovne račune, pa će ovakav luksuz, mada nešto zaista jedinstveno, unikatno, prelepo i maštovito, ostaviti nekim drugim srećnicima. E sad…dolazimo do toga da ti srećnici koji mogu da plate ukras oko svog ili nečijeg lepog ili manje lepog vrata, pate od toga što mogu da plate…pa smo onda stigli do ulice koju spominješ i ekskluzivnih radnji u kojima će biti vidjeni i moći da prošetaju elegantnu kesu sa natpisom „Ja ovde mogu da kupujem“. Moje su cene preniske…barem me tako moji ukućani opominju…ali me barem raduje da napravim kompletiće ili pojedinačne komade koje neko sa zadovoljstvom poklanja dragim ljudima. Ali!!! To nije pošteno prema uloženom radu i stoga ti je moj skroman savet – drži se toga, drži se svog ponosa, sve dotle dok nisi primorana da ti i par stotina dinara znači u životu. Još jednom, sve najbolje!

  5. Danijela,
    mislim da sve nas koji radimo muči isto pitanje. Ja moj nakit i moje rukotvorine slabije prodajem, pre ih poklonim ljudima. Nije meni toliko do materijala već do rada i truda koji u njih uložim. U Srbiji je izgleda nenormalno pokušati da ceniš sopstveni rad onako koliko stvarno vredi, na žalost 😦

    • Sanja, razumem te u potpunosti, i tebe i one koji možda nemaju da sebi priušte nešto od onoga što pravimo. Ceni sebe i svoje utrošeno vreme i uloženi trud jer će te samo tako drugi ceniti i ozbiljno shvatati. Hvala ti od srca, volim i ja tebe 😀
      Sulless, postoje ljudi koji ne zaslužuju ni da im se pokloni, jer ne cene dovoljno to što su dobili.
      Ja lično volim da poklanjam… uglavnom radi promovisanja i reklamiranja ( ljudima koji kupe kod mene uglavnom dam i neki poklončić ) i probranim prijateljima.

  6. Danijela draga, pa za široku potrošnju (ili široke narodne mase) unikat nikad nije bio popularan. Samo fabrička proizvodnja je isplativa. Ti si umetnik i treba sebe da ceniš, a samim tim ceniće te i drugi – pravo si rekla. Najmanje bih tebe ili tvoje radove volela da vidim po tezgama ili kutijama. Da, može se reći da nisi baš normalna što se tiče cene, ali to ipak nisu džidža-bidže koje se mogu videti na svakom drugom vratu. Apsolutno si u pravu kad kažeš da neki ljudi ne zaslužuju poklon jer ni ne vide pravu vrednost. A kad smo kod poklona i cene: ja više volim da poklonim stvarno, nego da „poklonim“ snižavanjem cene jer se tek onda gubi svaki smisao i ta prava vrednost. Drugo bi bilo da ti samo od toga živiš, pa u fazonu – daj šta daš… Samo napred 🙂

    • Olja draga, razumemo se 🙂
      Sreća je pa ne živim od toga jer bih gladovala, ali bih zaista bila najsrećnija kada bih mogla da živim od toga što volim da radim 🙂

  7. Drage moje,zelela bih i ja da vam kazem nesto o svom iskustvu sa cenama.Dugo sam radila za butik „Slic“ i imala sam problem oko formiranja cena.Hocu reci da nisam znala koju cenu da odredim za suknje,haljine…pa sam uvek trazila nesto simbolicno,tj. ono sto bih i sama mogla da priustim.Ali,vlasnica butika je uvek podizala tu moju cenu,sto je meni bilo neobicno.Jednom prilikom mi je rekla da je njen butik sa renomeom i ne prodaje jeftine stvari.Slican savet sam dobila i od sestre koja radi kao menadzer jedne nase velike firme.Naime,kaze da je psihologija coveka takva da kad vidi jeftinu stvar,pomisli da je to i losijeg kvaliteta.Pa devojke moje,ako su vase stvari kvalitetne izrade,a pri tome i unikati,dobro razmislite da li cete je i same oceniti kao nesto jeftino,da ne kazem manje vredno.Cenite sebe,pa ce vas ceniti i drugi!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s