Dobar i lud su braća, a ja sam 2 u 1 :D

Jesam, verujte mi na reč, ja sam i luda i dobra… budala u fulu 🙂  Ali pravo da vam kažem, nije ni loše što sam takva, jer se iz svih budalaština koje mi se dešavaju izvuče dosta lepog, samo ako dopustite sebi taj luksuz da okrenete stvari i sagledate ih sa svetle strane.

Na pisanje ovog teksta nateralo me popodnevno razmišljanje nakon rasprave sa administratorom jedne grupe na Fejsbuku.  Možda ću nakon što završim izlaganje reći sebi da je sve bolje kada ne razmišljam mnogo i ne kalkulišem… možda neću ni objaviti ovaj tekst… Mada, mislim da hoću, jer ne mogu da se otmem utisku da su se neki moji virtuelni prijatelji koji se bave kreativnim radom nekako distancirali od mene od kako sam pokrenula novu stranicu, tj. od kako sam prestala da radim sa mojom bivšom drugaricom. Nemam nameru nekome da se pravdam, ne želim nikome da se dodvorim, samo mislim da ću se bolje osećati kada ispričam svoj deo priče.

Prijatelje kreativce i umetnike sa Fejsbuka ću zamoliti da me brišu sa spiska prijatelja ako imaju  negativno mišljenje o meni.  Ne bih volela da opet dođem u situaciju da se svaka moja reč shvata kao nepoštovanje i da mi se kaže da sam nevaspitana i neprijatna samo zato što sam izgovorila svoje mišljenje. Već mi je muka od činjenice da je sve super dok se utapaš u masu, dok se dodvoravaš, dok ćutiš i klimaš glavom.  E, ako se slučajno nečim izdvojiš i iskažeš drugačije mišljenje, odmah si neprijatelj broj 1 🙂  A  ja , jebi ga, sve znam, samo ne znam da ćutim…  Lažem, znam da ćutim i budem tolerantna do određene granice, i znam da ćutim kada nisam u pravu, znam čak i da se izvinim 😀

Elem, da se vratimo na temu… moja bivša drugarica sa kojom sam radila neko vreme…

Čini mi se da je bilo 2008. godine…  Među elektronskom poštom, nađem poruku od gospođice Jovanke Đorđević . Ona  je videla filcani nakit na mom blogu, pa mi se obratila sa pitanjem da joj prodam 70ak filcanih kuglica koje su joj trebale da dovrši neki šal, rađen po uzoru na šal donet iz Italije. Ja, budala ( 2 u 1 iz naslova ) umesto  da bez pardona kažem cenu i prodam joj kuglice, počnem da računam i shvatim da bi joj se više isplatilo da ode u Italiju po šal.  Saznavši da živi u Beogradu, predložim joj da dođe na kafu da je naučim kako se filca. Još joj preko drugarice nabavim za smešnu sumu kilogram domaće vune za filcanje. Sve je bilo super,  vuna odgovara, popile kafu, ja je naučim da filca, završi se šal…sve bajno. Čule smo se povremeno, više puta je nudila da radimo zajedno, ali sam se ja kolebala, jer sam uvek u podsvesti znala da je najbolja varijanta u se i u svoje kljuse.

Početkom 2010. opet se pojavila sa predlogom da radimo zajedno. Ovoga puta je dodatnu težinu celoj priči dala činjenica da je bila u velikim porodičnim problemima, bez podrške, bez posla… ali sa željom da radi, i ja opet ona 2 u 1 iz naslova, pristanem.

Ja sam tada imala koliko-toliko sređenu radioničicu u jednom delu kuće. Bilo je tu svega, od konaca preko perlica, više godina brižljivo sakupljano… Radila sam kao što sam oduvek i zamišljala, kada hoću, kada mi je ćef, kada mi prija, koliko mogu i koliko mi čini zadovoljstvo. Imala sam svoj ritam, uživala sam u svom haosu koji napravim dok radim. Prodavalo se srazmerno mom angažovanju , ali ni to nisam silila, jer mi nije glavni izvor prihoda.

Od kada je ušla u radionicu, u koju je na početku unela samo sebe i dobru volju, ja sam svaki iznos od prodatog nakita delila na pola , čak i  kada je u pitanju nakit koji je napravljen pre nego je drugarica  ušla u priču. Znam, budala sam… Trudila sam se da budem maksimalno fer, nju je prihvatila cela moja porodica kao i prijatelji, kada god je izrazila želju da ne ide kući ostajala je kod mene da prespava, hranila se kod nas, kupovala sam joj cigarete, bila joj neko ko će da je sasluša i ništa mi nije bilo teško ( i sama je nebrojeno puta znala da kaže  kako me ništa ne mrzi da uradim ).

Često je pričala o primeni poentlesa u nakitu i kako je to njena ideja i kako je ona prva u Srbiji kojoj je to palo na pamet… i kako bi to mogle da radimo. Još pre njene priče, 2009. godine, ja sam se divila nakitu Ljubice Dolašević koja je poentles tehnikom pravila divan gotik nakit.  .  Za mene je , najiskrenije, to bila misaona imenica, jednačina sa više nepoznatih… ma naučna fantastika 🙂

Sećam se momenta kada je Jovanka iz nekog svog nesesera izvadila dva heklana delića sa ušivenim perlicama . Gurnula je pred mene one delove i brdo poentles trake i rekla nešto u smislu… “ Evo ti, od ovoga da napraviš ogrlicu! “  U momentu sam pomislila da nije normalna 🙂  Šta bre ja da radim sa tim…  a onda je krenulo… Najpre moje muke i preznojavanje, okreni, obrni, ređaj, gledaj, igla, konac, perlice.  Kada je to nešto počelo da dobija oblik ogrlice… a tek kada je nakon par dana postalo ogrlica… znate ona moja prva ljubav , mojoj sreći nije bilo kraja. Danima sam je gledala i nisam verovala da sam je ja stvorila. Onda je krenulo, i nakon toga sam  sastavila 10ak ogrlica i par narukvica. Jovanka je heklala trake i ušivala perlice, ja sam radila na dizajnu , sastavljanju i davanju konačnog oblika jer je uvek govorila da za to imam više smisla. Sve je bilo super i imale smo lepe planove i vizije šta dalje.

Problem među nama nije nastao odjednom, tinjao je po malo… u stvari sve je bilo ok dok sam ja ćutala, bila fina i uljudna i aminovala. Ali,  čovek je proklet, to mu je u prirodi, ti mu daš prst – on bi celu ruku. Tako je i Jovanka sve češće bila u fazonu, ovo mi se ne dopada- promeni, nije vreme da se ulaže u radionicu, nisam za to da preko leta pozoveš drugaricu da bude kod tebe,  neću decu da vidim u radionici… i tako u nedogled…  Vrhunac je bio kada se drugarica Jovanka požalila mojoj kumi da joj smetaju moja deca u mojoj rođenoj kući! Eeeeeej brrreeeee. I to sam prećutala, ali sam kuvala.  Ona je otišla kući, a ja sam primenila nešto što me je naučila… analizirala sam sve od početka, merila sve što se dešavalo, pakovala….  i shvatila da sam BUDALA 🙂

Tako smo prekinule saradnju. Iz radionice je iznela sve što je smatrala da je njeno, tako sam joj rekla, tako je i bilo. Nisam ni gledala niti sam popisivala,  niti me je interesovalo, u tom momentu sam samo želela da ode iz moje kuće. Sav nakit je takođe bio kod nje, jer je išla na neku izložbu.

Nakon toga, ja sam rešavala svoje zdravstvene probleme i nisam se bavila nakitom uopšte.  U međuvremenu, ona je nešto prodala, novac podelila, sve što je mislila da je njeno zadržala i poslala mi ostatak po drugarici… i blokirala me na Fejsbuku.

Valjda se naljutila što sam bila đubre prema njoj i što nisam dozvolila da me još malo jaše 😀  Sram me bilo, baš sam bezobrazna, drčna i nevaspitana…

Ona danas radi samostalno, našla je nove sponzore,  i ja joj želim puno sreće u radu.  Ko želi da prati njen rad, može to učiniti na stranici Hazarda 

Nakon prekida naše saradnje, meni se dešava niz čudesnih stvari, od hakovanja Fejsbuk profila, preko brisanja moje dve stranice ( igralo se neko dete, pa mu zasmetao heklani nakit i rešio čovek da obriše grupe 🙂 ) , preko toga da me neki virtuelni prijatelji zaobilaze kao da ne postojim…  Poslednje na listi mi je gospođa iz Amerike koja mi je naručila da joj napravim 3 identične ogrlice… Pogađate koje? Pa naravno, one koja je nastala prva i koju je Jovanka zadržala za sebe i sada se vrti po netu potpisana njenim imenom. Hmmmm kakva slučajnost… Ali reći ću vam, uspela sam da iskopiram sebe i da napravim jednu koja je skoro pa ista… Pokazaću vam ovih dana :D. Mogu vam reći da je bilo teško, opterećujuće, ali vredelo je. Videla sam da znam i mogu …

Ne znam šta će biti nakon objavljivanja ovog teksta, iskreno, boli me uvo. Ko me mrzi verovatno će me mrzeti još više 😀  Svi koji pomisle da sam kučka, slobodno neka me brišu sa liste prijatelja. Mogu to i  da mi napišu na blogu ili Fejsu, neću se naljutiti,  jer ja ipak živim u realnom životu, imam realne prijatelje a to mi niko ne može oduzeti.

Ova priča je napisana samo zbog toga što ne želim da neko pravi od mene budalu veću nego što jesam 🙂

Volim i ja vas

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

7 thoughts on “Dobar i lud su braća, a ja sam 2 u 1 :D

  1. Draga moja,tacno znam o cemu pricas,obzirom da sam,ako smem da kazem,veca budala od tebe.U stvari,nisi budala vec neko ko zeli da pomogne svima i ides srcem.Nisi sracunata pa sve sto znas i imas zelis da podelis sa drugima.Ti si jako dobra osoba,pa i meni si ponudila pomoc cim smo se upoznale,gurala si me i naterala da se pokrenem!Evo me radim i cesto pomislim sta ces reci kad vidis sta sam uradila.To isto kaze i moj suprug:“da ne bese Danijele,ti se ne pokrenu!“Sve to mozes da shvatis i kao kompliment,pa ona i ne radi nista drugo,osim ono sto si je ti naucila!Tvoj stil je samo tvoj.
    Iskreno tvoja prijateljica Vesna

    • Budalo moja draga 🙂 Jedva čekam da vidim šta si to lepo i novo uradila.
      Svima nama nekada treba pokretač u životu… Mojoj bivšoj drugarici hvala do neba što je tada, čini mi se, više vere u mene i moje sposobnosti imala od mene same. Da nije bilo nje, možda ne bih znala koliko je potencijala u meni 🙂
      I uvek kažem, u svemu lošem ima i dobrog, samo ako posmatraš sa prave strane 🙂

  2. Mislim da je odnos izmedju nas dve tipican primer kako ponekad, dodje do nesuglasica i netrpeljivosti, a kasnije se uvide slicni karakteri i razmisljanja, i postanu se prijateljice.
    Mislim da je mnogo bolje proci to sve ovim redom, nego obratno 🙂
    Isto, mislim, da svemu pridajes prevelik znacaj. U se i u svoje kljuse. Ko te voli- blago mu je, ko ne- neka mu je! 🙂
    I da, moram da ti priznam, da mi je ovaj period kako sam poprilicno „iskljucena“ iz virtuelnog sveta, mnogo lepo :))))
    I sada tek vidim, ko su ljudi iz tog sveta koji nisu samo virtuelni 🙂
    Ko razume, shvatice!
    Ljubim te ja, i usmeri se na ispiraciju ( mada je nekada i bes super inspiracija) 🙂

    A to za hakovanje… pa svima je jasno 🙂 prozivela sam sve to jednom.. isto tako.. „kao“ slucajno 😀

  3. Mislim da mogu da razumem sta se desavalo…
    Ja licno ne znam ni tebe ni Jovanku, ali sam naucila da nekako procenim ljude cak i preko interneta, pa za tebe imam samo najbolje misljenje.
    Nemoj mnogo da se obazires na desavanja oko rekla-kazala… Toga ce uvek biti i prosto je to tako. Verovatno oni ljudi koji poznaju Jovanku, pre ce stati na njenu stranu, jer je njena verzija price, sigurno skroz drugacija…
    Vazno da ti radis, da imas ideja i da idem prodaja 🙂

  4. Sonja, kad se samo setim kako to beše … 🙂 Nije stvar da pridajem značaj ko šta misli, nego ne želim da neko od mene pravi budalu veću nego što jesam u stvari 😀
    Biljo, psi laju, karavani prolaze. Ja radim, a ni ideja mi ne manjka 🙂

  5. Ja tu gospođu ne znam, ali tebe znam.I znam kolika si “budala“: kako svakog razumeš, kako svakom želiš da pomogneš, kako za svakog imaš vremena, kako svakom ispunjavaš želje….i ako hoće palačinke u ponoć, i ako hoće novu muziku, i ako je u bolnici, i ako mu se igra košarka…nikad nisam od tebe čula da ti je nešto teško i da nešto ne možeš.
    Ja imam sreću da tebe poznajem i sa one strane monitora.I mogu samo da primetim da je na gubitku svako ko nije imao tu privilegiju i da nema baš mnogo pameti svako ko je dozvolio da odeš iz njegovog života!

    • E, sada si mi naterala suze na oči…da znaš 🙂
      Hvala ti draga, nakon ovog komentara još više znam da sam ipak na pravom putu i da nije toliko loše ići srcem 😀 Ima puno ljudi koji su zaslužili da me imaju, takvu „budalastu“ kakva sam 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s