Fenomen zvani Kjoo :)

Nisam skoro pisala o inostranim sestrama po igli, a mislim da ova itekako zavređuje da se nađe na listi pomenutih.

Iza brenda Kjoo, nalazi se Portugalka Maria Ribeiro. Za nju sam prvi put čula pre 7 godina i bila sam fascinirana njenim radom. Žena je fenomenalno kombinovala heklanje i filcanje i stvarala je neverovatno interesantne i originalne kreacije. Naravno, ona to i danas radi, vrlo uspešno.

Verujem da nema „heklerke“ kod nas, koja iole prati neke moderne trendove, a da bar jednom nije napravila neku kreaciju koja neverovatno podseća na Kjoo.  Izdvojiću nekoliko, mada je vrlo teško napraviti selekciju. Svaki njen rad je priča za sebe i sve je, samo nije komercijalan. Njene radove ne može poneti svako i to je ono što se meni najviše dopada.

Ovakav tip ogrlice je nešto što je poprilično nosivo i uradila sam par sličnih u periodu dok sam se zanimala filcanjem.

kjoo1

I jedna malo luđa…

kjoo2

Nije ona jedina koja pravi takav nakit, ali, ona je ta koja je u vremenu kada sam počinjala da se bavim heklanjem, na mene ostavila najjači utisak, te zbog toga nju i spominjem.

Kako su godine prolazile, a moje znanje i iskustvo u oblasti heklanja bivali sve veći, sve manje me je fascinirao njen rad, ali ostala je fasciniranost time za koji novac ova žena prodaje svoje radove. E, to je fenomen nad fenomenima, koji nikada neću moći da shvatim.

Kada bolje razmislim, nema tu šta ni da se shvati. Ona je živ primer toga da stvari ne vrede onoliko koliko ih mi cenimo, već onoliko koliko su drugi spremni da ih plate.

Primera radi…

Ova narukvica košta 45$ ili oko 3 700 dinara.

kjoo3

A ova ogrlica fenomenalnih 370 $ ili konvertovano u dinare, malo preko 30 000 dinara.

kjoo4

Ne brinite, ima ona i skupljih kreacija, ali to i sami možete pogledati ako posetite njen Etsy Shop   😉

I pored toga što su njene kreacije jezivo skupe, one su prodavane.

Znam, mi živimo u Srbiji i ovde su prilike takve kakve su i standard je takav kakav je… Ja se čak i ne zamlaćujem niti se opterećujem time, ali bih volela da upoznam osobu koja je spremna da izdvoji 300 ili čak 600 $ za ogrlicu od konca, obzirom da znam šta je od materijala potrebno, kao i koliko je vremena potrebno za izradu.

A vi kako ste? Šta kažete na ovo ?  😉

 

 

Advertisements

18 thoughts on “Fenomen zvani Kjoo :)

  1. Tvoji radovi ne zaostaju za njenima.
    Što se cena tiče, nije tu stvar u parama već u kulturi.
    Za naše ljude vredi samo kajla, a devojčurci koji nose ono što nije zlato, ne mogu ni da plate te cene.

    • Neno, znam ja da moji radovi ne zaostaju za njenima, kao što ne zaostaju ni radovi hiljade drugih žena, što sa našeg što sa inostranog područja.
      Nisam sigurna da bih se složila sa tobom po pitanju cena i toga da nije stvar u parama jer uglavnom jeste. Od mene najmanje kupuju devojčurci, veruj mi.
      A sve mi je jasno samo kada pomislim šta bih ja sve kupila sebi i drugima kada su u pitanju ručno rađene stvarčice, ali teško to mogu da priuštim.

      • Pa i napisla sam da devojčurci ne mogu da plate…a retki su oni koji takav rad cene kao vrednost.
        Da, jeste i u parama stvar, ali…još uvek kupujemo rođendanske poklone, možda skromnije, i za manje dragih ljudi, ali kupujemo, još uvek nosimo kafu, vino i čokolade u posete, na slave, zar ne, možda sada biramo jeftinije marke, možda idemo na manje slava. Ima tu i nedostatka novca, ali najviše toga da većini ne pada na pamet da nekom dragom kupi kreativan rad. Razlozi su različiti, nema ga u prvom Liliju, ili prvoj knjižari, mrzi ih da planiraju koji dan unapred i eventualno čekaju poštara, i svašta još, ali ne bih više da smaram.

  2. Uh, da li je potrebno da kažem da je ovo baš mnogo para? (ili ću zato da budem prozivana, jer ne cenim tuđi rad i uloženo vreme?)
    Razumem ja da neko ceni sebe i svoj rad, tako i treba… ali mislim da se danas ništa ne može meriti (n)ičim.
    Znam neke ogrlice koje izgledaju mnogoo bolje, a koštaju manje, MNOGO /ne znam ko su autori, tako samo negde vidim neke fotke, i ostanu mi u sećanju/ i sada, da li to znači da su one lošije?
    No, ovo sada otvara neku drugu temu.
    Ali izgleda da je sve u ovom životu- kako se snađeš!

    🙂

    • Nije na odmet da kažeš da je baš mnogo para…jer i ja mislim da je baaaaš, baš mnogo 😀
      Volela bih da znam na koji način Kjoo formira cene svojih radova.
      Verovatno je poenta u tome da mnogo više ceni svoje vreme nego drugi…
      I jeste kompleksna tema i otvara puno pitanja i podpitanja…

  3. Ručni rad, starine, restauracija, a pre svega ideja, maštovitost i kreativnost svuda u svetu se debelo plaća. Još kada iza toga stoji ime koji ste sami tokom vremena stvorili, onda je cena još paprenija. Ne iznenađuje mene cena tamo, već cena ovde i reagovanje naših na iste.
    Evo ti primera : znam da pratiš ono moje zafrkavanje oko „Bombonice“ i pravljenje kutija sa bombonama za svadbe, krštenja i rođendane… da li si zametila kome pravim? Našim ljudima koji su rođeni ili žive godinama u inostranstvu i njihovim prijateljima strancima. Isplati im se da dođu ovde, pokupe svoju porudžbinu i uglavnom avio-transportom to prebace do svog odredišta. Možeš onda da zamisliš koliko to košta tamo. Našima je 20 din po kutiji mnogo. Još kada saznaju da se prave od hamera….samo zalupe slušalicu, Od istog materijala i istih dimenzije kutije tamo koštaju i 4 puta više, ali…objasni ti to ako možeš.

    • Znam o čemu pričaš Barbara i sve mi je jasno.
      Reagovanje naših ljudi na cene je verovatno zbog silne računice da se prođe što jeftinije. Malo ko razmišlja o procesu proizvodnje i vremenu i trudu koje treba uložiti, ali ja sada ne pričam o tim ljudima koji sitničare.
      Nisam za opciju da radim džabe, ali nikako nisam ni za opciju da se bahatim kada formiram cenu, a verujem da i ti tako razmišljaš.
      Kada je u pitanju ogrlica od 660 $ stvarno mislim da je precenjena jer ja na njoj ne vidim ništa toliko jedinstveno i komplikovano za izradu da bi toliko koštalo. Ne znam kojim argumentom bih pred sobom mogla da opravdam toliku cenu, ali možda je problem u meni…

  4. Mogla bih da se uključim jer vidim sličnost sa mojim nail artom ovde i preko ali naprosto neću da se nerviram…
    Pričale smo o tome :/

    • Volela bih da se uključiš 🙂
      Ne pričamo sada samo o odnosu cena ovde i tamo. Poentu bih stavila na potcenjeno i precenjeno, na način na koji se formira cena, na svašta nešto što ide u „paketu“ sa tim…

  5. Danijela, ti si autorku predstavila kao brend, brend se plaća. Evo, moja ujna slika. Savršeno, godinama ide na časove kod jednog od najpoznatijih naših slikara. Imala je osam samostalnih izložbi, dobila je drugu nagradu na Oktobarskom salonu. Ona teško prodaje svoje slike. Savršene su, umetnički kvalitetne. No, ona nije ime u svetu slikarstva. Crtež, skica kao priprema za rad slike, jednog, na primer, Pikasa, vredi kao sve njene slike, ili da uzmem nekog manje poznatog. Ime, etiketa, to je to! Kod nas se to probija u modi i kozmetici najviše. Ništa nije kvalitetnije ni lepše, ali ako je beneton ili levis, to se plaća, ime, a ne kvalitet.
    Ja sam veoma zadovoljna rizurom frizerke iz kraja, a istu frizuru bih kod neke čuvene frizerke u centru platila deset puta više. Primera koliko hoćeš.

    • Ništa nije sporno, nemam ja problem da ona prodaje svoje radove i za 1000 $, ono što mene golica su ljudi koji to kupuju. Uz dužno poštovanje bilo čijeg imena, ja nikada ne bih platila ime, ako nema kvaliteta…

      • Ne bih ni ja, Danijela, ali ima ljudi koji bi, prvo jer imaju novac, drugo jer su sujetni, vole da se pohvale markom. Mi nismo na to naučeni, pa čak i kad bih nenadano došla do velikog novca, (sedmica, to june neće da me mune, a i ne igram) ja bih sve podelila ljudima koji su mi dragi, donekle bih popravila svoj život, ali ni tada ne bih dala za cipele 30000 kad su sasvim dobre i one od 5…nas dve se razumemo.

  6. Neno baš si me nasmejala, ja isto tako razmišljam ( na temu loto 7 i šta bih uradila sa dobitkom).
    Sama si dala odgovor na pitanje cene : „stvari ne vrede onoliko koliko ih mi cenimo, već onoliko koliko su drugi spremni da ih plate.“

  7. Danijela najpre – tvoje ogrlice, narukvice, sve sto radis, nacin na koji ih prezentujes, pakujes… ovaj blog koji pises, sve, bas sve je izuzetno i ne zaostaje ni malo za onim sto zapad nudi po astronomskim (za nas) cenama… Tek skoro sam otkrila svet blogova, nisam ispratila mnogo tekstova, ali ovaj me je bas zainteresovao, jer si pokrenula jako interesantnu temu, pa da prokomentarisem i ja (po prvi put) nesto na nekom blogu.. 🙂 Nadam se da neces zameriti sto „upadam“.
    Ja to vidim ovako…. 300$ za ogrlicu u odnosu na prosecnu platu tamo negde na zapadu od recimo 3.000$ znaci za njih – izdvojiti samo deseti deo plate… sto bi, ako uporedimo sa Srbijom bilo isto kao kad bi neko sa prosecnom platom od recimo 32.000din platio tu istu ogrlicu oko 3.200din. Priznaces, cak i za nase uslove za unikatni rucni rad nije bas mnogo. Dugo sam zivela u inostranstvu i mislim da te cene koje nas ovde frapiraju i nisu ogromne sume novca za njihove pojmove. Razumem u potpunosti tvoj nacin razmisljanja kada kazes „pa sta tu moze toliko da kosta“? To sam se i ja u pocetku pitala kada sam na Etsy Shop-u videla bukete od papira cija se cena krece od nekih prosecnih 200$, pa do astronosmskih visina od cak i hiljadu, pa i vise… Ma koliko da je brend mislila sam da je nemoguce da papir i uracunati sati rada mogu toliko da vrede… a onda sam shvatala malo po malo… Ljudi koji se bave rucnim radom, kad formiraju cene često zaboravljaju na jednu vaznu stvar.. unikat! Pri tom ne mislim na „unikate“, vec na kompletno osmisljene i uradjene proizvode koje u krajnjoj liniji i ne mora (ne moze ili kako god…) da sebi priusti svako… Rucni rad, unikat uz to znaci da samo jedna osoba na ovome svetu moze da je ima i ta osoba je spremna da za to plati. Na zapadu njih ima mnogo vise nego kod nas, ali sve jedno… u cenu npr. ogrlice koju ti uradis osim utrosenog konca, sati i sati rada uracunava se i to sto si je osmislila za nekog, sto je unikat. Mislim da nas problem (mislim na nas kreativce generalno) nije cena vec – reklama (pri tom se podrazumeva da je kvalitet proizvoda vrhunski)… kako doci do ljudi koji vrednuju, znaju da cene unikatnos i rucni rad i koji su spremni da plate i imaju od cega… i to ne 300$, ali ne ni ekvivalentni odnos u Srbiji koji bi, videli smo, bio 3.200, vec da 10% od svoje plate izdvoje oni koji zaradjuju 100.000 rsd i vise, sto bi cenu ogrlice automatski podiglo na 10.000rsd. Mislis li da je takvih malo ovde? Ja ne…
    Pri tom ne mislim da bi cena ogrlice (iz primera) trebalo da bude 10.000, jer bi to (verovatno) retko ko mogao da plati, ali realno, ako je rucni rad, ako je radjena po porudzbini, na nacin da ti neko posalje fotografiju cipela ili haljine, a ti osmislis sve od A – Š, pricam o unikatu, pa uracunas vreme ne samo heklanja, vec i ono koje ti je bilo neophodno za osmisliti je, spakovati, komunicirati … ako na to dodas cenu materijala, ali i menadzerstva (jer ti jesi firma) i svega sto uz to ide… recimo reklame… sigurno dolazimo do cene od 7.000 pa i vise hilada. To bi bila neka realna cena, ali pazi realna ali u njoj se ne sadrzi nikakva zarada … samo cene kostanja, videla si i sama… zasto to kazem… pa zato sto, pretpostavimo da ne mozes da izradis mnogo komada, a ne mozes jer sve radis bez masina, sama, dakle, dobijes veliku porudzbinu i ne stizes i moras jos nekog da uposlis da pomogne… gde je tu (u toj ceni ogrlice) za njega plata? gde je tvoja?
    Manje, vise mislim da svi mi to dobro znamo … no, kazem, radije cu da poklonim (sto cesto i cinim) nego da prodajem nesto sto je kvalitetno, originalno i unikatno jaaakoo, jako nisko, ispod cene… Zato, da se vratim na temu, ma kakav proizvod rucne radinosti da vidim po ne znam kakvoj astronomskoj ceni obradujem mu se, jer to samo moze da znaci da ipak postoje ljudi koji znaju da cene… da postoji nada 🙂 A uz vrhunski kvalitet, kontinuirano edukovanje, dobra reklama i upornost, upornosti, upornost i neodustajanje… i trebalo bi da moze da se uspe. Izgraditi brend i ostati dosledan u kvalitetu.
    Danijela sad tek vidim koliko sam se raspisala…previse sigurno za prvi put, ali eto, malo me je vise ponela tema o kojoj vec dugo i sama razmisljam. Ah te cene… 😉
    Pozdravljam vas sve 🙂

    • Dobro ti meni došla Tatijana 🙂
      Neka si, kako kažeš, „upala“ i neka si se raspisala. Pa ovo sam i pisala radi interakcije i razmene iskustava sa ljudima koji se bave sličnom ili istom delatnošću i kojima je ova problematika bliska. Što više mišljenja i iskustava, lakše ćemo doći do nekog zaključka i rešenja, bar ja na to tako gledam 🙂 Kada ljudi dolaze i komentarišu, to je pohvala mom trudu koji sam uložila u pisanje, mada ja po statistici vidim da čitaju iako ne komentarišu 😀
      Uglavnom bih se složila sa većinom onoga što si napisala, sve je kako si rekla, kada malo dublje zađeš u analiziranje i „šire“ sagledaš sve aspekte.
      I ja mislim da je veliki problem to što mi kao jedinke teško dolazimo do klijenata koji bi bez razmišljanja izdvojili novac za ovakve stvari.
      Dokle god radim u kućnoj radionici, samo ja, za one ( koji pripadaju nekom srednjem staležu) sa prosečnom platom, cene su takve kakve su ( uglavnom niže ) i veruj mi da sam srećna što imam posla, jer znam puno onih koji lepo rade, a nemaju kome da prodaju. E, sada, naravno da bi se štošta moralo promeniti kada bih imala da uložim velike novce, pa da iznajmim neki luksuzan prodajni prostor, pa da budu luksuznija pakovanja, pa reklame, pa okupim oko sebe tim ljudi … pa kada sve to sabereš koliki su rashodi onda dođeš i do viših cena, ali će onda biti više onih koji su spremni da plate…i tako, sve ima svoje, znam 🙂
      A što se tiče konkretno nekih radova pomenute umetnice koje sam gore postavila, odgovorno tvrdim da nisu komplikovani za izradu i da za takve ogrlice i narukvice ne bih imala na osnovu čega da stavim cenu koju je ona stavila.
      I tako…raspisah se i ja 🙂

      • Draga Danijela najpre hvala na srdačnoj dobrodošlici, zaista se sad već osećam kao da sam među svojima. 🙂
        Što se cena proizvoda tiče, obrni, okreni opet, kao jedini mogući zaključak i u nekim mojim razmisljanjima dođe uvek – prodavnica! 🙂 Mesto koje će biti na super lokaciji, uredjena tako da zustavi dah svojim prelepim eksponatima svakom posetiocu jos na vratima, da je prijatna atmosfera, nenametljiva, a ljubazna prodavacia, da je pakovanje vrhunsko, a da su cene … hm… isto takve 🙂 Naravno da o svemu tome mogu (bar za sada) samo da mastam… ali neka, imati viziju svog cilja i nije lose, u svakom slucaju mnogo je bolje nego nemati nikakvu. 🙂
        Iskreno se nadam da ce se jednoga dana to otvaranje prodavnice desiti, a pri tom, najrealnije je da se udruze vise kreativaca (iz razlicitih oblasti) sa istim (tesko) illi slicnim (sasvim moguce) idejama i zamislima i da onda udruzenim snagama to postignu. Naravno ne na brzinu, ne ni preko noci, poverenje stice na duze staze… Ja zaista i cvrsto verujem u to, mada kad god u toku razgovora sa meni bliskim ljudima (koji nisu u svetu kreative i rucne radinosti) spomenem to, oni me prekinu i saseku dalju diskusiju iznoseci odmah na svetlo dana argumente poput… „ma nema sanse, posvadjacete se, varacete jedni druge, javice se zavist, ljubomora….“! Imaju oni jos milion drugih razloga zasto NE, a ja se ipak i dalje iskreno nadam da cu jednoga dana cuti i one koji na sve to moje mastanje mogu da daju bar jedan pozitivan komentar. Uostalom da nema tog sna o prodavnici mozda bi moji buketi bili za trunku, dve ili vise losiji … verovatno bi ih radila na nacin … „aha, ovo sad vredi vec toliko, sad stajem, dovoljno je to materijala vec utroseno i mojih sati za ovu cenu!“… a ja, nikada, ni jedan bidermajer ili buket nisam uradila tako… kad krenem da radim zaboravim na cenu, samo zelim da je sto lepsi i bolji, da je svaki detalj pazljivo uradjen, da je upakovan u svileni papir, u svoju papirnu kesu, da su i vizit kartice rucne izrade, na sta utrosim sate i sate, ali … to nema vise veze sa cenom, vec sa ciljem da sto vise ljudi bude zadovoljeno, da malim, sitnim koracima idem dalje… mozda jednog dana i do prodavnice 🙂
        Mozda to ne bude skoro, verovatno i nece, ali jednoga dana, ako ne odustanem od svojih snova (a necu) – sigurna sam da ce se to desiti… 🙂 Uostalom sve sto sam pisala verovatno se mnogima mota po glavi, a ima i dovoljno primera pozitivnih udruzivanja u kreativnosti, pa nema potrebe da se uvek pozivamo na lose.. Po prirodi sam optimista i zaista nema razloga da se ne nadam dalje… 🙂
        Pozdravljam te Danijela, naravno i sve one koje citaju (a ne pisu) i zelim nam svima mnooogooo uspeha i da nikada ne prestanemo da sanjamo .-)

      • Mogla bih čitav esej napisati na ove tvoje redove, ali ipak mislim da će dovoljno biti samo jedna rečenica.
        Ponekad se pitam, da li se ljudima životni putevi ukrste jer ih povezuju neki slični snovi koje sanjaju?
        I uvek mi se nametne misao da ništa nije slučajno…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s