Moja vršnjakinja – Slavica Bagat

slavica

Slavica je moja drugarica iz detinjstva. Rođena je kao i ja, 1973. godine, a u naš dom je stigla godinu-dve kasnije. Bila je sastavni deo mog života i od kada znam za sebe, znam i za nju.
Dok sam bila mala, bilo mi je strogo branjeno da joj prilazim, mada sam krišom volela da otvorim vrata kabineta i iz pregradice izvadim male, crne šablončiće nalik na žetone. Uh, to mi je bila omiljena igra, da ih vadim iz kutije i ređam po podu, a onda ponovo ubacujem u duboku kutiju sa uzdužnim pregradicama. I tako u krug, sve dok me ne vidi mama i ne uzme mi igračku, a ja budem srećna ako prođem bez prekora.
Kasnije, kada sam malo porasla, često sam stajala mami ili tati iza leđa dok su sedeli za mašinom i nešto šili. I dalje mi je bilo zabranjeno da joj prilazim. Prvi put sam uz njenu pomoć napravila haljinicu za lutku, kada sam bila četvrti razred osnovne. Naravno da sam to uradila kada tata i mama nisu bili u kući, a kako drugačije. Kasnije sam se odvažila, pa sam sebi skraćivala garderobu ili šila neke jednostavnije stvarčice.
Kada sam se udala, ona je pošla sa mnom. Teške su bile te godine kada sam rodila sina i ona mi je puno značila. Neke dečije jastučnice koje sam tada šila uz pomoć moje Slavice i dan danas čuvam. Vremenom sam je sve manje koristila, uglavnom samo da nešto prišijem. Kasnije se i razbolela, a ja bezobraznica nikako nisam nalazila vremena da je odvedem kod doktora. Stajala je bolesna dve godine, mukica, dok je pre neki dan muž nije odneo u Bagatov servis da je malo pregledaju.
Smejala sam se kada sam čula da je majstor rekao da je bio crn, kao da je iz rudnika izašao. Nije mogao da veruje da mašina nije videla servis 40 godina. Ne računam to što je ponekad bila čišćena četkicom tamo gde sam mogla da dohvatim i podmazivana povremeno mašinskim uljem.
Slavica je detaljno pregledana, očišćena, zamenjeni su joj neki sitni delovi i vratila se kući kao nova. Reče „doca“ da smo mirni narednih 30 godina 🙂
Sva srećna sam joj noćas našla novo mesto u radionici i odmah prišila neke otšivene dečije stvarčice, da se malo obe vratimo u formu. Slavica više ne kašljuca, sada prede kao mačka, onako fino i ravnomerno, ma milina jedna.

slavica1

Nadam se da ćemo se nas dve još dugo družiti, a uskoro će se druženju priključiti i moja ćerka Teodora, koja je rešila da upiše Školu za dizajn tekstila, smer – dizajn odeće, tako da će joj Slavica dobro doći na početku učenja. Unapred se radujem što ću uz nju puno toga naučiti. Tako da, Bože zdravlja, od septembra krećem u školu 😀

Nemojte misliti da ću zbog druženja sa Slavicom zapostaviti heklanje, naprotiv, baš će se odlično dopunjavati heklanje i šivenje.
Trenutno heklam više stvari uporedo. Moram se pohvaliti da sam prevazišla strah i počela da savladavam neke jednostavnije šeme. Sve se može kada se hoće.
Započela sam jedan šal sa jednostavnom, ali lepom mustricom. Predivo sam kupila prošle godine, u pitanju je neki tanak pliš i mnogo je fino i mekano pod rukom. Šalče heklam svakoga dana pomalo, neopterećujuće, kada stignem, završiću ga do proleća valjda.
Evo, da virnete i vidite kako izgleda. Meni se dopada, a vama?

šalmustrica

Advertisements

6 thoughts on “Moja vršnjakinja – Slavica Bagat

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s