Prodajna izložba rukotvorina – Pionir Promo Dizajn

IMG_0004

Danima obećavam nekim drugaricama na Fejsu izveštaj sa prodajne izložbe, iz mog ugla pa u vugla (što bi rekla moja omiljena Baba ).

Na početku, moram da kažem da je ovo bilo vatreno krštenje, ili prvo izlaganje ( ako izuzmem izlaganje u Domu Sindikata, pre 7 godina ).

Nisam veliki ljubitelj ovakvog vida prodaje, ali ako nešto proizvodite, postoji potreba da svoj proizvod i prodate. Poslednjih par godina, radila sam isključivo po porudžbini i prodavala uglavnom putem interneta, jer mi je tako odgovaralo zbog drugih obaveza koje sam imala oko dece i kuće. Ne mogu se požaliti, ali takav vid prodaje nije dovoljan da pokrije sve troškove koje bih imala oko preduzetničke radnje, a to mi je svakako cilj sada, kada su deca porasla i kada im nije potrebna mama 24h. Sve ima i svoje mane i svoje prednosti, tako je i sa izložbama.

Pokušaću da budem realna u izlaganju i da stvari sagledam iz više uglova. Nije uvek baš sve crno kao što izgleda i nije uvek baš sve lepo i slatko 😉

Najpre bih krenula od organizacije i organizatora. Da se razumemo, nije lako organizovati neku manifestaciju, ali, onaj ko se organizacije prihvati, mora biti svestan ozbiljnosti i težine posla. Nije lako danas zaraditi novac. Organizatori na početku priče znaju na čemu su, jer znaju cenu prostora i na osnovu nje formiraju cene izlagačkih mesta. Većina izlagača novac uplaćuje unapred, ne znajući hoće li taj novac uspeti da povrati zahvaljujući prodaji. Organizator ( često su organizatori i izlagači ) nema rizik zbog loše prodaje, njega prodaja ne interesuje u novčanom smislu, pošto zarađuje od organizacije.

Što se tiče organizacije ove manifestacije i organizatorke, gospođe Zorice Janković, imam prilično pozitivan utisak. U suštini, ona je odlično uradila sve vezano za organizaciju, pa nas niko iz službe marketinga TC Stadion nije pomerao sa mesta na kojima su se nalazili stolovi izlagača. Može se učiniti da je to sitnica, ali nije isto kada ste na jednom mestu ili kada vaš sto pun radova šetaju i pomeraju, jer organizator nije ispoštovao pravila postavke. Ovo je  + za organizatora.

Čula sam od nekih iskusnijih izlagača da ima organizatora koji se vrlo bahato ponašaju. Za razliku od njih, Zoja je neko ko će vam se uljudnim i ljubaznim tonom obratiti čak i kada nešto ne radite kako treba i kada nešto nije u redu. Poštujem takav vid komunikacije i smatram ga normalnim među civilizovanim svetom. Znači, opet + za organizatora

Cenim i to što je svakoga dana dolazila da pita da li je sve u redu i ide li prodaja. Iako na neke stvari ne može da utiče, lepo od nje što bar pita, ljudski je.  Takođe +

Da ne bude da samo hvalim, ima i onoga što mi se ne dopada i što mislim da je minus, a to je nepostojanje klasifikacije izlagačkih mesta. Nije isto ako je izlagačko mesto na poziciji koja je u blizini vrlo posećenih lokala ( kao što su Roda ili  Lilly ) i ako je izlagačko mesto u delu centra sa slabijim prometom. Prosto, mislim da je logično da na osnovu lokacije bude formirana cena izlagačkog mesta, jer nije ista cena lokala u Knez Mihailovoj i lokala u sporednoj ulici u pasažu. Prometnije mesto daje veću mogućnost prodaje. Ne garantuje prodaju, ali daje veću mogućnost, onu koju neprometna mesta uopšte i nemaju. Ko hoće dobru lokaciju, treba za nju i da plati. Ja mislim da je to u redu. A vi?

Sada malo o izlagačima. Da znate samo, i nas ima raznih. Ima finih, kulturnih, ljubaznih, razumnih, ali i bezobraznih, bahatih, nevaspitanih. Koliko ima spremnosti da se pomogne drugome, toliko ima i sujete, zavisti, rivaliteta. Čini mi se da izumire pojam zdrava konkurencija. Znate, to je ona konkurencija koja vas tera da se popravljate, da napredujete i budete bolji u onome što radite, a ne da drugome podmetnete nogu ili se radujete nečijem neuspehu. Ma, ima svega i svačega, kao i u životu i svakom drugom poslu. Pripremite se na to, psihički i fizički, biće vam lakše kada ste pripremljeni na ono što vas čeka.

Uvek je dobro imati saborca. Na ovoj izložbi, ja sam delila prostor sa drugaricom, onom mojom bivšom učenicom, upornom Danicom, koja takođe hekla za medalju 🙂 Nismo pravile granicu tipa moj deo stola i njen deo stola. Gledale smo da to što imamo smestimo da bude koliko toliko vidljivo i pregledno. Prednost podele prostora je u tome što malo smanjite troškove i što imate sa kim da podelite dežurstva ( radno vreme TC je od 10 – 22 ) jer ste u obavezi da budete 12h pored izlagačkog mesta, što je naporno za jednu osobu, pogotovo ako je izložba više dana. Ako imate sreću, kao nas dve, da pored vašeg stola izlaže neko fin kao što je Ratka koja pravi fenomenalan nakit od perlica, onda nema zime, jer ćete uskakati jedni drugima kada je potrebno. Naravno, znajte da ima i onih koji vam neće pripaziti štand da biste otišli do toaleta. Njih je malo, ali ih ima.

Ono što većinu interesuje je verovatno zarada.

Pa, da Vam kažem iskreno, nisam je imala za ova 4 dana izlaganja, ali sam opet zadovoljna. Danica je prošla malo bolje, jer je imala više stvarčica koje su se fino prodavale. Ja sam prodala toliko koliko je dovoljno da isplatim sve troškove, pa bar sa te strane nisam u minusu. Moj rad tih dana je ostao nenaplaćen, ali zato sam zadovoljna reakcijama i interesovanjem, ostvareni su novi kontakti, podeljeni flajeri i vizitke i već su pristigle neke porudžbine. Znači, biće i novčane dobiti, mada ne treba potceniti iskustvo koje se stekne učešćem.

Šta sam naučila?

Dobro mesto ( lokacija ) je 50% prodaje.

Ostalih 50% je to koliko je vaš proizvod interesantan kupcima. Danica i ja nismo imale lokaciju, ali smo imale interesovanje onih koji su do nas došli, a to je vrlo bitno, bar meni u ovom trenutku kada razmišljam o ozbiljnijem bavljenju ovim poslom.

Kada nešto prodajete potrebno je da imate što veći izbor proizvoda. Raznovrsnost je vrlo bitan faktor. To ne znači da sve treba da stane na izlagački sto , ali znači da jedan rad izložite, a u torbi ispod stola imate isti taj rad u 3 veličine i bar još dve kombinacije boja. Znači, žena kupi kapu i pita  „Imate li još jednu ovakvu?“  Naravno, nisam imala, jer smo se Danica i ja za ovo izlaganje spremale efektivno 15ak dana i gledale da uradimo od svega po bar komad, da ljudi vide šta sve znamo i možemo da uradimo. Kada pravite nešto isključivo ručno, što zahteva puno vremena za izradu jednog komada, to je baš malo vremena da na kraju imate neku veću količinu.

Pored raznovrsnosti, treba voditi računa o kvalitetu materijala od kojih izrađujete, o kvalitetu izrade, ali i o tome da imate u ponudi nešto čega nema baš na svakom ćošku.

Sve u svemu, rekoh već, kada sve saberem i oduzmem, vrlo sam zadovoljna i punom parom se pripremam za neku narednu izložbu, ne znam kada i ne znam gde, ali znam da ćete biti blagovremeno obavešteni 🙂

Advertisements

10 thoughts on “Prodajna izložba rukotvorina – Pionir Promo Dizajn

  1. Čim se spremaš za sledeći i daješ mu šansu….stvarno si sve u svemu zadovoljna. Pa dobro….iskustvo je jako bitno, kao i činjenica da si sa svojim radom i delom upoznala neke nove ljude, buduće klijente. Znaš….sajmovi zato i postoje. Kratkoročna, pa bila i abnormalno velika, prodaja ništa ne znači, ako se na tome i završi. Treba da bude u kontinuitetu, sa tendecijom rasta. Kako sam stručno ovo rekla, a ? Šalu na stranu,….za prvi put – dobro je ☺ A da li ima efekta ili ne tek treba da vidiš, kako vreme bude prolazilo 😉 Ne odustaj !!! Bar ne…..još ☺

  2. Meni je sve ovo poznato što pričaš.Mi se porodično bavimo pčelarstvom.I godinama smo izlagali med na sajmu na Tašmajdanu.Troškovi su ogromni.Znam sve šta pričaš.Moj muž ima kvalitetan med jer smo više od 20 godina isporučivali hotelu Hajat ( i muž osvajao nagrade za kvalitet meda) sad više ne jer nemamo standarde (nismo veliki),i tvrdoglavo je smatrao da samo njegov kvalitet donosi kupce.Dotle su se drugi prilagodjavali i pravili sve i svašta od meda i punili štand raznoraznim džidža bidžama čak se bavili i prevarama (bez sankcionisanja) tipa med od gloga,šumski (u koji stavljali propržen šećer) itd.Davali sveštenicima da im prodaju med ,a oni pored nas prodavali kreme a kod sveštenika red,kao da će bog da ih izleči kad kupe iz svešteničke ruke.Itd…itd…Za to sve treba stomak.Ali,bitno je baš to što si napisala-lična promocija,vizitke,odštampani flajeri na kome imaš, sve što si radila sa mogućnošću naručivanja.Čak šta više ,da si nekom studentu platila da ti deli flajere ili male kataloge,dobila bi više porudžbina i ne bi morala da visiš po ceo dan i imaš troškove.Reklama je čudo.I naravno nešto novo ,nešto što niko nema .pa onda uz to kupe i ostalo.Moje iskustvo.Ali ako se tome posvetiš i samo o tome razmišljaš,otvoriće ti se putevi.Sve najbolje 🙂

  3. Odličan izveštaj, vrlo koristan za sve koji žele nešto izložiti na prodaji ovog tipa. Ne znam da li si čula za onaj Sajam mama-preduzetnica, koji organizuje Centar za mame? Čini mi se da i one lepo rade i izlažu u Delta „sitiju“… Ako imaš volje, pogledaj na njihovom sajtu kako to izgleda pa se uključi. Ovo ti pišem iz prostog razloga što bih da pomognem 🙂
    Budi mi zdrava i vredna!
    Ljubim te!

  4. Devojke, sve vam je jasno i sve smo se razumele 🙂 Hvala vam na komentarima. Razmenjujući mišljenja možemo da naučimo puno.
    U suštini, ja sam više za prodajni prostor ( i dalje optimistično verujem u udruživanje više nas rukotvoraca ) , pa kada reklamiram i izgaram, da znam da to radim radi ostvarivanja nekog višeg cilja i da znam da ću na istom mestu biti duži vremenski period dovoljan da ljude naviknem da sam tu i da se tu nešto lepo dešava. Generalno, naš narod više voli kupovinu uživo, da pipne, da proba…Treba prodavati i online, ali i u radnji, nekako mi ova dva vida prodaje ne idu jedan bez drugog u današnje vreme. Znači – paketić usluga 🙂
    Sajmovi su ok, ali, jednom ste na jednom mestu, drugi put na drugom…Nekada možda ne odgovaraju uslovi pa nećete ni izlagati.
    Svakako ću i dalje biti u potrazi za najboljim rešenjem 😉

  5. Odličan tekst Danijela! Sigurna sam da će mnogima značiti ovo iskustvo.
    Ja sam se razočarala u izložbe još pre nekoliko godina, i od tad sam prestala da se prijavljujem i da idem na njih. Ali, za jedno se definitivno slažem- ljudi volje da opipaju i probaju kape, i samo zbog toga i podeljenih kartica i flajera vredi izlagati. Mada, i to treba testirati nekoliko puta- koliki su troškovi pripreme za izložbu, zakupa, koje vreme provedete u pripremi i tamo (a mogli ste da radite narudžbine kod kuće), da li ste imali neku zaradu i koliko ljudi se javilo i naručilo kapu kasnije, a da su vas videli na sajmu. Kod mene rezultati nikad nisu bili dobri. Niš je jednostavno slab grad po tom pitanju, na lošim lokacijama su izložbe, a i generalno mi je najveći broj prodaja putem interneta u Beogradu i Vojvodini.
    Što se tiče prodajnog mesta, ne bih da mračim, ali mislim da je situacija još gora nego sa sajmovima. Koliko god prednosti ima to pipkanje i isprobavanje, ipak mnogooo veću prednost dajem internetu 🙂
    Puno pozdrava!

  6. Prvo, imenjakinje smo, drugo, kao da čitam svoju priču. Ja takodje dala otkaz i umalo da krenem putem heklanja kapica… ali sam skontala da mi za jednu treba bar jedan dan, pritom, materijal je poprilično skup, a kada bih sve uračunala u cenu jedna kapica bi trebala da košta od 1000 do 2000, a ja prva ne bih dala taj novac za kapu. Onda sam istraživala (kao neko ko je završio dizajn i celog veka ima taj kreativni impuls) pa sam počela da radim nešto drugo i na kraju hajd na neku izložbu da isprobam da li to moje ima prodju ili nema prodju.
    Zapravo se svelo na pijačnu prodaju odmah pored second hand robe i kineske bižuterije, al bar mi je „cimer“ na tezgi bio rukotvorac i definitivno smo imali najlepšu i najinteresantniju tezgu ispred St. Merkatora. Ulična prodaja, koliko god bila nekomformna ipak donosi više novca. Moja kuma koja radi fenomenalan nakit od bakra je bila prošle godine u TC Stadion i unakazila se. Ama ni jedan komad prodala nije, ne zato što joj je loš nakit – naprotiv, žene lude za njim, nego zato što niko prošao pored njih nije. Zbog njenog iskustva sam ipak napravila dogovor za tezgu po hladnom vremenu pred Novu Godinu negde na nekom prometnijem mestu. I evo u potražnji za nekim udruženjem koje će izlagati pred Dan zaljubljenih (ili Sv. Trifuna) i pred 8. mart nabasah na tvoj blog i moram priznati prepoznah sebe 🙂
    U svakom slučaju želim ti sav uspeh ovog sveta, ako hoćeš klikni me na fejsu pa da se udružimo… ko zna ko nam može u životu pomoći 🙂

    • Imenjakinjo draga, sve znam i sve mi je jasno 🙂
      Drago mi je kada na moje pisanje nabasaju ljudi koji se prepoznaju.
      Ulična prodaja je ok zbog te prolaznosti, ali na ulici se mahom očekuje jeftinija roba, pa ja te vidove prodaje izbegavam. Uvek mi je za taj vid prodaje asocijacija kartonska kutija i oni koji beže od inspekcije 😀
      Zbog nekih porodičnih dešavanja neću biti aktivna po pitanju prodaje do kraja februara, ali tu sam i planiram neku akciju za Uskrs 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s