Prodajna izložba rukotvorina u Čika Ljubinoj – neprocenjivo iskustvo

Dugo nisam pisala i nemam pojma koji je razlog za to.  Verovatno nisam imala šta pametno da kažem, a više verovatno je da mi je pisanje bilo nisko na listi prioriteta, pa nije došlo na red do sada. Ovih dana ću nadoknaditi višemesečno ćutanje. Potrudiću se da ne budem suviše opširna, ali ne znam hoće li mi poći za rukom, jer koliko god su mi se utisci slezali nakon dve nedelje provedene na ulici, nemoguće je sažeti ovo iskustvo u kratak tekst, pa verujem da će ih biti nekoliko.

U ovom tekstu biće nekih uopštenih informacija koje će biti od pomoći onima koji nisu do sada imali iskustvo sa uličnom prodajom i ovakvim tipom izlaganja.

Većinu vas koji se bavite ručnim radom, a imate nameru da prodajete negde, najviše zanima jedna stvar, a to je: kako ide prodaja.  Iz iskustva ću vam reći da je to jedno od najglupljih pitanja koje možete postaviti nekome, jer iz njegovog odgovora nećete saznati ništa što će vama konkretno biti od koristi.

To da li nekome ide dobro ili ne ide nema apsolutno nikakve veze sa vama. To što njemu ide, ne znači da će ići vama i to što je neko propao i nije zadovoljan ne znači da će se isto desiti vama. Svako je priča za sebe. Bitno je da čvrsto verujete u ispravnost toga što radite i budete uporni i istrajni.

Prodaja zavisi od više faktora:  od proizvoda koji se prodaje, od toga kako ste taj proizvod izložili, od cene, od strukture ljudi koji tog trenutka prolaze ulicom, od toga kako su se stvari i događaji složili tj. od onoga što neki nazivaju srećom. Na ulici jednoga dana pazar može da bude 0, a narednog dana 5000, nema pravila. Rezultate sumirate tek na kraju perioda koji ste odredili za učešće na izložbi.

Ono što treba da znate i čega bi trebalo da se pridržavate ako želite da izlažete na ovakvom tipu prodajnih izložbi su neke stvari koje sam primetila da uspešni izlagači praktikuju. Uspešnim izlagačima smatram one koji su godinama prisutni na raznoraznim manifestacijama i koji su redovni u tome, skoro pa bez pauza između izložbi.

Kada krenete na uličnu prodaju, morate imati veliki najlon ili ciradu kojom ćete zaštititi tezgu i radove u slučaju da padne kiša.  Takođe, obavezno pitajte organizatora da li uz tezgu dobijate stolicu ili je vi donosite da ne biste prestajali ceo dan kao ja jer sam podrazumevala da se uz tezgu dobija i stolica. Ništa se ne podrazumeva, očigledno.

Šta treba da znate, posebno ako nemate nikakvog iskustva.

  •  fokusirajte se na jedan do dva proizvoda i usavršite njihovu izradu
  • uradite brdo varijacija i kombinacija da imate što više boja, veličina, modela. Znači, ako radite kape, uradite 100 kapa, ako radite torbe uradite što više modela.  Iz iskustva tvrdim odgovorno da je najgore kada šarate ( kao ja 😀 ) i kada imate od svega po malo. Tada u stvari nemate ništa konkretno, a to otežava prodaju.
  •  Ako nekoga interesuje to što ste izložili, on će prići vašem štandu, a što je više modela veća je verovatnoća da će pronaći nešto što mu se dopada i što mu odgovara.  Znači, količina!
  • Nikada ne šetajte od izlagača do izlagača da biste videli kako konkurencija posluje i sa namerom da sutra počnete da pravite iste proizvode jer ste primetili da je to „unosno“.  To je ružna osobina koju niko ne ceni.
  • Poželjno je da na ovakvim manifestacijama ni sa kim ne delite štand ili ako delite da vam radovi budu srodni i čine jednu smislenu celinu kada ih izložite, mada i dalje mislim da je najidealnije kada imate dovoljno stvari da popunite tezgu sami. I ovo kažem iz iskustva.
  • Kada izlažete u centru grada vrlo je bitno da imate bar elementarno znanje engleskog, jer je ovaj deo grada pun stranih turista.
  • Cena tezge dimenzija približno 180cm x 90 cm je 2200 dinara dnevno, na ovoj lokaciji ( Čika Ljubina ).

 

Što se organizatora tiče, potvrdila sam još jednom da oni izložbe gledaju isključivo kroz zaradu.  Ako postoji šansa da izlagače natrpaju jedno na drugo, samo da bi napravili mesta za još nekoga, uradiće to bez puno razmišljanja. Nemojte da živite u zabludi, deluje kao da vama izlaze u susret, a u stvari sve što rade rade zarad sopstvenog ineteresa. Tačka. Ne zanima ih kako ćete da funkcionišete, kao ni na šta će da liči celokupna postavka izložbe, kao ni ko će sa kim da deli štand…zabole ih što sve liči na Cirkus Kolorado, bitno je da oni profitiraju. Opet tačka. Kraj priče o organizatorima.

Da, još samo da dodam da je razlika između organizatora samo u tome što neki insistiraju još uvek da se na ovakvim manifestacijama prodaju isključivo rukotvorine.  Da, ima i onih drugih, onih koji među izlagače puste prodavce polovne garderobe ili onih koji preprodaju kineske stvari. I ovo pričam iz iskustva, što svog što nekih ljudi koji su iz ove priče. Plus za organizatora ove manifestacije je u tome što je okupio proizvođače, a ne preprodavce.

I dalje živim u nadi da ću uspeti da okupim dovoljan broj upornih i energičnih ljudi, spreminih da timski rade radi ostvarenja zajedničkih ciljeva, sa kojima ću jednoga dana organizovati neku izložbu po našoj meri i za našu dušu.  Valjda će se i za to steći uslovi jednoga dana.

Što se mene tiče, ove dve nedelje na ulici je neprocenjivo iskustvo.  Na izložbu sam krenula ne sa namerom da se ubijem od prodaje, jer nisam ni imala lager, već da učim i skupljam iskustva i vrlo sam zadovoljna ishodom.

U priču sam ušla sa nekoliko žena jer kao što već rekoh uglavnom radim porudžbine i nemam dovoljno radova da samostalno izlažem. Svaka kombinacija sa više od dve osobe ne može da funkcioniše kako treba, osim ako niste razradili plan u sitna crevca i definisali obaveze svakoga ponaosob. Ja nisam to uradila i rezultat je bilo nezadovoljstvo time kako je čiji rad izložen, da li se nešto prodalo ili nije,  odustajanje jedne od žena, kao i činjenica da sam od 13 dana izlaganja 3 dana bila na ulici od 9 do 15h, a 10 dana od 9 do 21 h jer je svako imao nešto bitnije nego da sedi iza tezge ceo dan.  Mislim da sam konačno naučila kako ću se organizovati i raditi dalje.  Nije problem bio u drugima, problem je moj pristup koji će se od sada definitivno promeniti.

Zahvaljujući boravku na ulici u centru grada shvatila sam koliko razumem engleski, ali koliko ne umem da ga govorim. Nije to ništa čudno ako se uzme u obzir da sam u školi učila francuski i ruski, ali nije ni opravdanje za neznanje. Odlučila sam da ovo promenim i krenem na neki kurs čim se steknu uslovi 🙂

Na kraju, zahvaljujući ovoj izložbi, upoznala sam neke ljude koji su mi ulepšali „uličarenje“ i učinili ga zanimljivijim. Gledajući ih i slušajući puno sam naučila i zahvalna sam na tome. Neki su zaslužili da im posvetim posebne tekstove, tako da ću ih predstaviti narednih dana, pa pratite dešavanja ako vas interesuje da upoznate neke interesantne ljude i vidite šta oni rade.

Ako vas zanima kako je išla prodaja…pa…neću da se žalim. Nisam u novčanom minusu, ali više bih zaradila da sam sa slušalicama na ušima išla da nekome sređujem stan ili peglam veš recimo. Ali, kao što rekoh, škola koja se prođe, nema cenu zaista 😉

Na fotografiji na početku teksta, vide se filcane ogrlice i heklani hvatači snova koje uz još neki interesantan nakit izrađuju i prodaju sestre Snežana i Slavica. Njihova tezga je tokom avgusta  preko puta  Costa Coffee ( Čika Ljubina 9 ) pa navratite do njih ako ste u prolazu 😉

Advertisements

17 thoughts on “Prodajna izložba rukotvorina u Čika Ljubinoj – neprocenjivo iskustvo

  1. Hvala puno!
    Shvatila sam davno da je lako raditi, da prodaja zahteva mnogo više truda i prestala da se nadam i očekujem da ću nešto značajno prodati. Za to treba vremena, ja radim i ne mogu sedeti na dve stolice.
    Sada sam zadovoljna što imam poklon za svaku priliku.
    Uživam u radu, sebe radi. Dok ovo kucam oko mene se suši više radova u različitim fazama.
    Bogata sam.
    Tebi se divim.

  2. I od mene veliko hvala za podeljeno iskustvo, nesto slicno sam vec cula od zena koje su izlagale i bile nezadovoljne organizacijom, i jos mnogo cime, tako da sam odustala od te vrste prodaje, sacekacu, mozda se i tu nesto promeni.Shvatila sam da cete mozda i vi organizovati neku izlozbu, pa eto,da se nadamo saradnji. Srdacan pozdrav.

    • Nema na čemu.
      Što se organizacije tiče, da se razumemo, nije ni to lak posao, ali nije baš ni svako rođen da bude organizator 🙂
      Ne znam hoću li se upuštati u te avanture, ali…nikada se ne zna 🙂

  3. Imam iskustva sa ulicom. Najbolja stvar u tome je druzenje i sticanje iskustva, a prodaja i sve ostalo zavisi od grada do grada. U svakom slucaju, treba proci tu fazu, jer bez toga, nisi kompletan. kad prodjes ulicu, tacno znas kako i sta dalje. Moja odluka je bila da tamo vise ne idem. Ne kazem da necu nikad, glupo je to reci, ali radije bih se opredelila za druge oblike prodaje nego onaj na ulici.

    Opet kazem, zavisi od mesta i stanovnistva.

  4. I da dodam: sto se Sajmova tice, „Zlatne niti“u Vrnjackoj Banji su nesto sto bih preporucila svima. Prodaja nije nesto, jer vec ima previse izlagaca, ali je atmosfera odlicna! I ne samo to, vec i za sticanje kontakata, iskustava i onog sto se zove sirenje vidika.

    • Rekoše mi neki ljudi da posao i druženje nikako ne idu zajedno. Gde je lepo druženje nema posla i obrnuto 😀 I definitivno si u pravu da na neke manifestacije treba ići ne zbog prodaje, nego isključivo zbog ostvarivanja kontakata sa nekim ljudima…

  5. Ja ću da se nadovežem za ovaj deo sa engleskim. Svakako da treba i po tom pitanju možda možeš biti i u značajnoj prednsti. Dok ne dođeš do toga da odeš na kurs (što je uvek od prvog ili od ponedeljka), pročitaj na netu bar 2 teksta na engleskom, pošto ga već razumeš. O heklanju, dabome, jer te baš briga da naučiš sve o vremenskoj prognozi ili dečijim pelenama. Znači, razviješ adekvatan vokabular – konci, vune, krpe, krpice, igle, heklice – to ti treba, a to nijedan kurs neće da ti pruži.

    • Nemam ja problem što se tiče vokabulara, posebno što se tiče ovog heklerajskog 🙂
      Meni je problem da sklopim smislenu rečenicu…znači malo gramatike, malo veDžbe…i tako to… 😀

  6. Ja se bavim rucnim radom, pravim mindjuse od odredjenih perlica. I svuda trazim kako da dodjem do tezge i gde su izlozbe 😦 Pa ako moze pomoc, gde mogu da nadjem informaciju kada i gde moze da se izlaze? Hvala unapred 🙂
    I tekst je pravi, bas ono sto treba da znaju pocetnici. A pitanje „kako ide“ je stvarno bez veze postaviti jer apsolutno nista ne znaci onome ko pita 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s