Moonshine so fine – mnogo dobra rakija :)

Oni koji me poznaju, znaju da se kunem u tatinu domaću rakiju i da godinama unazad sve boljke lečim njom 🙂

Šalu na stranu, zaista mislim da jedna ( čitaj slovima J E D N A ) čašica dobre domaće rakije dnevno nikako ne može da odmogne. E, sada, što naš čovek ne zna za granicu i što nikako da se nauči najvećoj životnoj umetnosti , a to je umerenost, to je za neku drugu priču.

Da se vratimo na dobru domaću rakiju.

Kao što rekoh, mislila sam da je moj pokojni otac to radio kako treba. Svako ko je probao rakiju koju je on pravio, rekao je da je sjajna. Mislila sam, da ponekad, kada je voće manje slatko, nije greh dodati mu i mali procenat šećera… A onda sam na uličnoj izložbi u Čika Ljubinoj upoznala Luku i sa njim započela razgovor o rakiji. Na moje spominjanje šećera je rekao : „Kakav bre šećer? To onda nije prirodno. Za mene, to je kraj priče!“  Iako je te reči izgovorio prilično odsečno, nisam bila ni uvređena ni ljuta, jednostavno sam baš zbog tog načina na koji je izgovorio tih par rečenica shvatila da čovek zna šta priča i da je to tako jer tako treba da bude. Tačka. Da bi rakija bila 100%  prirodna u voće se ne dodaje ništa. Tačka.

Elem, nakon par dana doneo nam je Luka litar kajsijevače na degustaciju.

Najpre sam se zaljubila u pakovanje. Boca sa finom etiketom i šarmantnom leptir mašnom karo dezena koja podseća na kafanu i čuvene karirane stolnjake, izmami vam osmeh.

Foto : http://rakija-uglavnom.blogspot.rs/2016/05/srpski-moonshine-so-fine.html

A u divnom pakovanju, mnoooogoooo dobra rakija 🙂

Moonshine so fine

Miris vam ne mogu opisati. Ne sećam se da sam skoro pila rakiju sa tako intenzivnim mirisom voća. Imala sam utisak da mirišem tek ubranu kajsiju.  Ma fenomenalno! Saznala sam da je miris najintenzivniji na određenoj temperaturi. Ukus je vrhunski. Pitka. Klizi niz grlo. Za moj ukus je malo jača, ali ja sam uvek bila iščašena po tom pitanju i to što ja volim slabiju rakiju ne znači da to tako treba 😀 Sve u svemu, mnogo dobra rakija koju od srca preporučujem.

Ako niste ljubitelji rakije, Lukina lepša polovina Nataša zadužena je za neke druge proizvode, takođe potpuno prirodne. Ima tu svačega lepog. Likerčići, džemovi, slatka… za svačiji ukus po nešto.

Ono što me je oduševilo kod ovih ljudi je činjenica da su život u gradu zamenili životom na seoskom domaćinstvu. Samo to je dovoljno za poštovanje. Sve ostalo što ova divna porodica radi je samo bonus 🙂

Na njihovoj Fb stranici koju sam već linkovala, videćete kako nastaju neki proizvodi, puno fotografija i snimaka sa lica mesta, nema laži, nema prevare 😉

Pored toga što se bave uzgojem voća i povrća i od njega prave raznorazne fine proizvode, ova porodica pravi još neke interesantne stvari kojima možete oplemeniti prostor u kojem živite.

Interesantne lampe, čiviluke i još štošta, možete videti na Fb stranici RuralnoUrbani oplemenjivači enetrijera

 

Zanimljivo je to što su kuke, grabulje, potkovice, brave i ostali metalni delovi ovih kompozicija iskopani tokom radova u bašti i prilikom sređivanja dvorišta. Svaki taj metalni deo, nekada korišćen, davno zaboravljen, bačen i pokriven slojem zemlje, čekao je da bude iskopan, očišćen, lakiran i upotrebljen…kao ova grabulja koja drži čaše. Ludo i interesantno 🙂

Za kraj bih dodala da sam vrlo zahvalna univerzumu što je moje puteve ukrstio sa putevima ovih vrlo inspirativnih i zanimljivih ljudi, čija životna priča odiše optimizmom, verom i borbom za prave vrednosti.  Nije sve tako crno!  Ovaj svet je pun divnih ljudi, zaista 😉

 

 

 

Svetski dan pletenja u javnosti 2015 – StGeorge Resnik

Drage moje iglomanke, želim da vas obavestim da će moja omiljena StGeorge radnja u Resniku, ove godine obeležiti Svetski dan pletenja u javnosti.

Juče mi je to i zvanično potvrđeno od strane njihove radnice Slađane, koja će biti naš domaćin.
Potrudila se i da toga dana u radnji bude dosta prediva po povoljnim cenama, a biće i poklončića za neke koji budu imali najviše sreće.
Verujem da će biti lepo i interesantno.
Naoštrite svoje iglice, naoružajte se dobrim raspoloženjem i dođite.
Ja ću sigurno biti tamo od ranog jutra.
Unapred se radujem našem susretu.

Decembarske radionice heklanja

Pošto smo na pola puta sa decembarskim radionicama, red je da napišem svoje utiske.
Kada sam napisala članak o ideji da organizujem radionice, nisam bila sigurna hoće li uopšte biti zainteresovanih i hoće li se neko javiti, ali u takvim prilikama postavim sebi pitanje „Imam li šta da izgubim ako pokušam?“ Pošto je odgovor bio:“Nemam“ objavila sam članak sa idejom. Takođe sam imala i tremu i negde iz nekog zapećka mozga izlazile su reči „Hoćeš li biti sposobna to da uradiš?“ , a onda sam razmišljajući o konceptu i programu radionice shvatila da želim da to bude opušteno druženje, da ću nekome pokazati ono što znam, kao kada pokazujem drugarici ili svojim ćerkama. Ako sam naučila drugaricu da hekla, zašto ne bih mogla bilo koga drugog.
Na moju radost i iznenađenje, bilo je poprilično zainteresovanih žena. Neke nisu mogle da se uklope u termine, neko se razboleo, ali za 7. decembar, bilo je prijavljeno njih 5.
U prepodnevnim satima, u terminu od 10 – 13 h planirano je njih 4, a popodnevni termin sam ostavila za moju dugogodišnju prijateljicu Vesnu.
Ovako je bilo tog jutra pred dolazak polaznica.

Svaku je čekao paketić sa heklicom, kanuricom pamučnog prediva za vežbu i jednom od jelkica koje sam radila prilikom izrade uputstva za sajt Moj Ručni Rad

I poslednji atomčić treme, nestao je kada su se „moje devojke“ pojavile. Malo je reći da sam zadovoljna. Da sam ih birala, zaista ne bih bolje izabrala. Divne su! Pozitivne, vesele, radoznale i spremne da uče.

Ono što mi ide u prilog, je činjenica da se radionica održava u mojoj kući pa nismo ograničeni vremenom. Na prvoj radionici smo „probili“ sve termine. Toliko nam je bilo lepo, da smo se umesto 3, družile skoro 5 sati.

Devojke su naravno dobile i „domaći zadatak“ koji su ozbiljno shvatile. Vredno su vežbale. Imale su i moju online podršku u vidu konsultacija putem maila ili na Fejsbuku. Jedna polaznica je imala i dopunski čas i tom prilikom smo uz kaficu rešile sve nedoumice.
Prekjuče, na drugoj radionici, započeli smo kape i mogu vam reći da sam oduševljena kako im dobro ide.
Evo kako je bilo.
Već se vidi da su devojke opuštenije i svako je sebi našao mesto koje mu najviše odgovara, pa mi je malo nezgodno da ih sve zajedno fino uslikam 🙂

Ja sam baš zadovoljna kako sve ovo do sada funkcioniše, a nadam se da su i devojke.
Trudim se da ih naučim svemu što je potrebno da znaju da bi samostalno napravile kapu, da se svakoj ponaosob posvetim i pomognem ako negde zaškripi. Trudim se da budem i dobra domaćica i da se u mojoj kući osećaju prijatno.
Nadam se da uspevam u tome i da će 28. decembra izaći iz moje radionice zadovoljne i sa osmehom na licu, bogatije za jedno novo iskustvo i za par novih prijatelja.

Decembarska radionica heklanja

Danima već razmišljam na ovu temu. Iskreno, imam i malu tremu. Ne računajući to što pomažem dragim prijateljicama koje imaju želju da nauče da heklaju i što one tvrde da im ja to super objasnim, ovo bi bio prvi put da se zvanično nađem u ulozi nekoga ko prenosi znanje. Ali, jednom mora da bude prvi put, a kako nam se približavaju novogodišnji praznici, eto povoda za druženje, učenje i pravljenje jedinstvenog poklona.

Predviđeno je da radionice budu izvođene nedeljom, tokom celog narednog meseca ( 7.  14.  21. i 28. decembra ) u dogovorenom terminu ( od 10 – 13 h ili od 14 – 17 h ) .

Sav potreban materijal i alat vam je obezbeđen, družićemo se u prijatnom ambijentu moje radionice – uz muziku, tople napitke i nešto za grickanje, a cena će biti vrlo pristupačna.

Poželjno je da znate osnove heklanja, mada nije neophodno. Bitno je samo da mi naglasite da li ste početnik, da biste imali poseban tretman i da bih vas svrstala u odgovarajuću grupu.

Vi početnici, imaćete malo više „domaćih zadataka“, poneki dopunski čas i moju svesrdnu pomoć i podršku , ali ćete svakako iz radionice, 28. decembra izaći sa kapom, lepo upakovanom, da je samo stavite pod jelku i obradujete neko vama drago biće. Osim kape, ponećete i novo iskustvo, stečeno znanje i nadam se, osmeh na licu.

Verujem da ćete biti vredne, pa ćemo uspeti da uradimo i poneki novogodišnji ukras ili neku sitnicu po vašoj želji.

Naravno, imaćete i mogućnost da me pitate bilo šta u vezi sa heklanjem, rado ću vam pomoći ako znam ( a znam prilično ).  🙂

Da li vam se dopada ideja?  Beograđanke, hoćemo li heklati?