Iglalište petkom :)

Ne znam kako vama, ali meni je  valjda zbog dece i polaska u školu, 1. septembar vreme za novu sezonu. Ovih dana sam malo sređivala predivo i shvatila da dugo nisam ništa novo kupovala od materijala, jer nisam ni imala potrebe valjda. Namnožilo se kojekakvih konaca, ne znam kada ću i za šta da ih koristim. Tako mi je u pauzi između psovanja, kijanja koje izazivaju fine čestice prediva kada se razlete svuda po prostoriji, odvajanja i klasifikovanja po boji, materijalu, debljini, palo napamet da se od septembra malo aktiviramo.

Ne znam zašto odredih petak predveče da bude termin za druženje nas sestara po igli, ali kada sam shvatila da je to za tri dana, brzinski sam napravila plakat.

Plakat

Znači, ako ne znate šta raditi petkom predveče, a volite ručni rad, štrikate, heklate ili bar imate želju da naučite, ponesite predivo, igle i dobro raspoloženje…i dođite na igLalište!

Ako nemate predivo i igle…nema veze, ponesite samo volju i dobro raspoloženje i dođite bez brige… ima kod nas svega 🙂

Eh, da. Ako imate višak knjiga koje ste pročitali i ne znate šta sa njima, možete ih poneti da obogatite ovaj skromni čitalački kutak koji je nastao od knjiga kojih smo se odrekli moji ukućani i ja.

Prvobitna je ideja bila da na trotoaru ispred naše radionice bude ona kućica – ormarčić sa knjigama, ali nekako nisam bila optimistična da bi to preživelo, pa smo knjige složili na jednu policu 😉
Ko prvi dođe u naše prostorije i donese bar jednu knjigu ( i pozove se na ovaj članak ) , na poklon će dobiti ovog žapca mučenika izbečenog, opuštenog jezika,  kojeg smo spljeskali u knjizi 😀

biblioteka

Advertisements

Moonshine so fine – mnogo dobra rakija :)

13427997_987735768001190_8417766901011818388_n

Oni koji me poznaju, znaju da se kunem u tatinu domaću rakiju i da godinama unazad sve boljke lečim njom 🙂

Šalu na stranu, zaista mislim da jedna ( čitaj slovima J E D N A ) čašica dobre domaće rakije dnevno nikako ne može da odmogne. E, sada, što naš čovek ne zna za granicu i što nikako da se nauči najvećoj životnoj umetnosti , a to je umerenost, to je za neku drugu priču.

Da se vratimo na dobru domaću rakiju.

Kao što rekoh, mislila sam da je moj pokojni otac to radio kako treba. Svako ko je probao rakiju koju je on pravio, rekao je da je sjajna. Mislila sam, da ponekad, kada je voće manje slatko, nije greh dodati mu i mali procenat šećera… A onda sam na uličnoj izložbi u Čika Ljubinoj upoznala Luku i sa njim započela razgovor o rakiji. Na moje spominjanje šećera je rekao : „Kakav bre šećer? To onda nije prirodno. Za mene, to je kraj priče!“  Iako je te reči izgovorio prilično odsečno, nisam bila ni uvređena ni ljuta, jednostavno sam baš zbog tog načina na koji je izgovorio tih par rečenica shvatila da čovek zna šta priča i da je to tako jer tako treba da bude. Tačka. Da bi rakija bila 100%  prirodna u voće se ne dodaje ništa. Tačka.

Elem, nakon par dana doneo nam je Luka litar kajsijevače na degustaciju.

Najpre sam se zaljubila u pakovanje. Boca sa finom etiketom i šarmantnom leptir mašnom karo dezena koja podseća na kafanu i čuvene karirane stolnjake, izmami vam osmeh.

A u divnom pakovanju, mnoooogoooo dobra rakija 🙂

Moonshine so fine

Miris vam ne mogu opisati. Ne sećam se da sam skoro pila rakiju sa tako intenzivnim mirisom voća. Imala sam utisak da mirišem tek ubranu kajsiju.  Ma fenomenalno! Saznala sam da je miris najintenzivniji na određenoj temperaturi. Ukus je vrhunski. Pitka. Klizi niz grlo. Za moj ukus je malo jača, ali ja sam uvek bila iščašena po tom pitanju i to što ja volim slabiju rakiju ne znači da to tako treba 😀 Sve u svemu, mnogo dobra rakija koju od srca preporučujem.

Ako niste ljubitelji rakije, Lukina lepša polovina Nataša zadužena je za neke druge proizvode, takođe potpuno prirodne. Ima tu svačega lepog. Likerčići, džemovi, slatka… za svačiji ukus po nešto.

13310477_976370985804335_6171716759902725808_n

Ono što me je oduševilo kod ovih ljudi je činjenica da su život u gradu zamenili životom na seoskom domaćinstvu. Samo to je dovoljno za poštovanje. Sve ostalo što ova divna porodica radi je samo bonus 🙂

Na njihovoj Fb stranici koju sam već linkovala, videćete kako nastaju neki proizvodi, puno fotografija i snimaka sa lica mesta, nema laži, nema prevare 😉

Pored toga što se bave uzgojem voća i povrća i od njega prave raznorazne fine proizvode, ova porodica pravi još neke interesantne stvari kojima možete oplemeniti prostor u kojem živite.

Interesantne lampe, čiviluke i još štošta, možete videti na Fb stranici RuralnoUrbani oplemenjivači enetrijera

13781807_1834597946764024_192891287740373247_n

 

Zanimljivo je to što su kuke, grabulje, potkovice, brave i ostali metalni delovi ovih kompozicija iskopani tokom radova u bašti i prilikom sređivanja dvorišta. Svaki taj metalni deo, nekada korišćen, davno zaboravljen, bačen i pokriven slojem zemlje, čekao je da bude iskopan, očišćen, lakiran i upotrebljen…kao ova grabulja koja drži čaše. Ludo i interesantno 🙂

Za kraj bih dodala da sam vrlo zahvalna univerzumu što je moje puteve ukrstio sa putevima ovih vrlo inspirativnih i zanimljivih ljudi, čija životna priča odiše optimizmom, verom i borbom za prave vrednosti.  Nije sve tako crno!  Ovaj svet je pun divnih ljudi, zaista 😉

 

 

 

Srećan nam početak

IMG_0504

Septembar, iako pri kraju kalendara, meni je oduvek bio sinonim za početak. Početak nove školske godine, povrataka na posao, početak novih sezona u pozorištima, mesec svadbi kada mladi ljudi započinju zajednički život…
Septembar je mesec u kojem lagodne momente koje sa sobom nosi leto gurnemo u drugi plan i puni energije krećemo u nove radne pobede.
Možda baš zbog toga nije slučajnost što su se neke stvari iako ranije očekivane, desile baš u septembru.
Kako god bilo, ozvaničena je moja dugogodišnja želja da Unikatea bude mesto gde se rađa i dešava nešto lepo, jedinstveno, kreativno, puno pozitivne energije, gde se družimo, volimo, smejemo se i plačemo zajedno, sarađujemo, razumemo, kritikujemo, učimo i stremimo ka zajedničkom cilju i ostvarivanju snova.
Hvala mojoj porodici koja me trpi i podržava do besvesti i hvala „mojim devojkama“ i „sestrama po igli“ koje su tu, spremne da se krčkaju u istom loncu sa mnom 🙂
Drage moje devojke, srećan nam početak! Da znate da sada ispijam tatinu domaću gromovaču, za naše buduće uspehe, za zajednička putovanja, za sajmove u inostranstvu, za heklanje na Tasosu i za sve što nam padne napamet 😀
Dragi svi, do kraja meseca selimo radionicu na novu lokaciju, o čemu ćete blagovremeno biti obavešteni 😀

I ne može mi ništa ovo muljavo vreme…because I’m happy 😀

Svetski dan pletenja u javnosti 2015 – StGeorge Resnik

Drage moje iglomanke, želim da vas obavestim da će moja omiljena StGeorge radnja u Resniku, ove godine obeležiti Svetski dan pletenja u javnosti.

SVETSKI DAN PLETENJA U JAVNOSTI  2015.

Juče mi je to i zvanično potvrđeno od strane njihove radnice Slađane, koja će biti naš domaćin.
Potrudila se i da toga dana u radnji bude dosta prediva po povoljnim cenama, a biće i poklončića za neke koji budu imali najviše sreće.
Verujem da će biti lepo i interesantno.
Naoštrite svoje iglice, naoružajte se dobrim raspoloženjem i dođite.
Ja ću sigurno biti tamo od ranog jutra.
Unapred se radujem našem susretu.