Daca opet hekla…

Daca opet nije zaposlena – svojom voljom i željom…

Daca opet hekla jer ta ljubav nikada nije prestala.

Daca ima više vremena za porodicu, prijatelje, putovanje, posetu majci, vožnju motorom…

Nisam pisala blog tri godine, onoliko koliko sam bila u radnom odnosu, sa osmočasovnim radnim vremenom, sa tri sata provedenim u prevozu, sa jednim slobodnim danom u sredini nedelje. Jednostavno, nisam nalazila vremena za to.

Za to vreme, najstarija ćerka je maturirala i postala student Visoke tekstilne strukovne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment. Ozbiljna je i sa njom već može i poslovno  da se sarađuje.

Preživela sam još jednu malu maturu i upis u srednju školu sa mlađom ćerkom i još uvek preživljavam pubertet sa najmlađom.

Sina ne spominjem, on je već zreo čovek sa stabilnim poslom i živi svoj život, povremeno se vidimo, popijemo koje pivo i tako… 😀

Muž mi je i dalje najveća podrška i oslonac, kao i ja njemu…već 26 godina…

Ovih dana družim se sa heklicom i koncima i uživam u stvaranju nekih finih stvarčica koje do sada nisam radila. Mislila sam da sam izašla iz štosa, ali brzo sam se uštosila opet jer je heklanje kao vožnja bicikla, nema šanse da zaboraviš – samo malo zarđaš 😀

Šta će biti od ovog šareniša, možete videti na novom instagram profilu ovih dana, ako želite naravno.

Naći ćete me lako, pratite hashtag #dacaopethekla

Trudiću se da budem aktivnija, ako ne  ovde, onda na drugom mestu jer je sajt u pripremi, ali o tome ću vas na vreme obavestiti.

Ljubi vas vrlo srećna heklomanka koja opet hekla i piše 😀

 

 

 

 

 

Slobodan dan…

 

Znate ono kada ste zaposleni, pa imate jedan slobodan dan u nedelji, pa kada on dođe ne znate šta biste pre sa njim uradili i kako ga potrošili. Upravo koristim deo svog slobodnog dana za pisanje ovog teksta. Konačno je i to došlo na red.

Proteklih godina kako nisam bila u radnom odnosu zaboravila sam kako to izgleda, ali od septembra se podsećam, polako ali sigurno.

Ko prati blog i stranicu, verovatno je primetio da sam neaktivna. Neki su mi slali poruke na Fb-u da pitaju šta je sa mnom, što me nema. Hvala im što misle na mene 🙂

Evo, sada znate. Iz nekih ličnih razloga sam poželela da opet radim. Znate ono, ustajanje svakoga dana, posao, plata i tako to. Na početku nisam bila sigurna hoću li izdržati, ali  jednostavno naviknete na novi ritam i pokušavate da se uskladite. Sada, nakon više od dva meseca mogu reći da sam zadovoljna kako sve to u paketu izgleda. Jeste da nemam vremena za neke aktivnosti kao pre, ali malo sam promenila listu prioriteta i to je to. Idemo dalje.

Heklanje i dalje ostaje moja ljubav, samo mi porudžbine više nisu u prvom planu. Nema se kada…

Vas koji mi šaljete elektronsku poštu sa pitanjima vezanim za plasiranje radova ili heklanje, molim da budete strpljivi, jer nisam u mogućnosti da vam na njih odgovorim odmah jer imam bitnijih obaveza i treba malo vremena da i to dođe na red.

Do nekog narednog slobodnog dana, želim Vam zdravlja, ljubavi i veselja 😉

 

 

 

Prodajna izložba rukotvorina u Čika Ljubinoj – neprocenjivo iskustvo

Fotografija : Framed Photography by Stasha

Dugo nisam pisala i nemam pojma koji je razlog za to.  Verovatno nisam imala šta pametno da kažem, a više verovatno je da mi je pisanje bilo nisko na listi prioriteta, pa nije došlo na red do sada. Ovih dana ću nadoknaditi višemesečno ćutanje. Potrudiću se da ne budem suviše opširna, ali ne znam hoće li mi poći za rukom, jer koliko god su mi se utisci slezali nakon dve nedelje provedene na ulici, nemoguće je sažeti ovo iskustvo u kratak tekst, pa verujem da će ih biti nekoliko.

U ovom tekstu biće nekih uopštenih informacija koje će biti od pomoći onima koji nisu do sada imali iskustvo sa uličnom prodajom i ovakvim tipom izlaganja.

Većinu vas koji se bavite ručnim radom, a imate nameru da prodajete negde, najviše zanima jedna stvar, a to je: kako ide prodaja.  Iz iskustva ću vam reći da je to jedno od najglupljih pitanja koje možete postaviti nekome, jer iz njegovog odgovora nećete saznati ništa što će vama konkretno biti od koristi.

To da li nekome ide dobro ili ne ide nema apsolutno nikakve veze sa vama. To što njemu ide, ne znači da će ići vama i to što je neko propao i nije zadovoljan ne znači da će se isto desiti vama. Svako je priča za sebe. Bitno je da čvrsto verujete u ispravnost toga što radite i budete uporni i istrajni.

Prodaja zavisi od više faktora:  od proizvoda koji se prodaje, od toga kako ste taj proizvod izložili, od cene, od strukture ljudi koji tog trenutka prolaze ulicom, od toga kako su se stvari i događaji složili tj. od onoga što neki nazivaju srećom. Na ulici jednoga dana pazar može da bude 0, a narednog dana 5000, nema pravila. Rezultate sumirate tek na kraju perioda koji ste odredili za učešće na izložbi.

Ono što treba da znate i čega bi trebalo da se pridržavate ako želite da izlažete na ovakvom tipu prodajnih izložbi su neke stvari koje sam primetila da uspešni izlagači praktikuju. Uspešnim izlagačima smatram one koji su godinama prisutni na raznoraznim manifestacijama i koji su redovni u tome, skoro pa bez pauza između izložbi.

Kada krenete na uličnu prodaju, morate imati veliki najlon ili ciradu kojom ćete zaštititi tezgu i radove u slučaju da padne kiša.  Takođe, obavezno pitajte organizatora da li uz tezgu dobijate stolicu ili je vi donosite da ne biste prestajali ceo dan kao ja jer sam podrazumevala da se uz tezgu dobija i stolica. Ništa se ne podrazumeva, očigledno.

Šta treba da znate, posebno ako nemate nikakvog iskustva.

•  fokusirajte se na jedan do dva proizvoda i usavršite njihovu izradu
• uradite brdo varijacija i kombinacija da imate što više boja, veličina, modela. Znači, ako radite kape, uradite 100 kapa, ako radite torbe uradite što više modela.  Iz iskustva tvrdim odgovorno da je najgore kada šarate ( kao ja 😀 ) i kada imate od svega po malo. Tada u stvari nemate ništa konkretno, a to otežava prodaju.
•  Ako nekoga interesuje to što ste izložili, on će prići vašem štandu, a što je više modela veća je verovatnoća da će pronaći nešto što mu se dopada i što mu odgovara.  Znači, količina!
• Nikada ne šetajte od izlagača do izlagača da biste videli kako konkurencija posluje i sa namerom da sutra počnete da pravite iste proizvode jer ste primetili da je to „unosno“.  To je ružna osobina koju niko ne ceni.
• Poželjno je da na ovakvim manifestacijama ni sa kim ne delite štand ili ako delite da vam radovi budu srodni i čine jednu smislenu celinu kada ih izložite, mada i dalje mislim da je najidealnije kada imate dovoljno stvari da popunite tezgu sami. I ovo kažem iz iskustva.
• Kada izlažete u centru grada vrlo je bitno da imate bar elementarno znanje engleskog, jer je ovaj deo grada pun stranih turista.
• Cena tezge dimenzija približno 180cm x 90 cm je 2200 dinara dnevno, na ovoj lokaciji ( Čika Ljubina ).

 

Što se organizatora tiče, potvrdila sam još jednom da oni izložbe gledaju isključivo kroz zaradu.  Ako postoji šansa da izlagače natrpaju jedno na drugo, samo da bi napravili mesta za još nekoga, uradiće to bez puno razmišljanja. Nemojte da živite u zabludi, deluje kao da vama izlaze u susret, a u stvari sve što rade rade zarad sopstvenog ineteresa. Tačka. Ne zanima ih kako ćete da funkcionišete, kao ni na šta će da liči celokupna postavka izložbe, kao ni ko će sa kim da deli štand…zabole ih što sve liči na Cirkus Kolorado, bitno je da oni profitiraju. Opet tačka. Kraj priče o organizatorima.

Da, još samo da dodam da je razlika između organizatora samo u tome što neki insistiraju još uvek da se na ovakvim manifestacijama prodaju isključivo rukotvorine.  Da, ima i onih drugih, onih koji među izlagače puste prodavce polovne garderobe ili onih koji preprodaju kineske stvari. I ovo pričam iz iskustva, što svog što nekih ljudi koji su iz ove priče. Plus za organizatora ove manifestacije je u tome što je okupio proizvođače, a ne preprodavce.

I dalje živim u nadi da ću uspeti da okupim dovoljan broj upornih i energičnih ljudi, spreminih da timski rade radi ostvarenja zajedničkih ciljeva, sa kojima ću jednoga dana organizovati neku izložbu po našoj meri i za našu dušu.  Valjda će se i za to steći uslovi jednoga dana.

Što se mene tiče, ove dve nedelje na ulici je neprocenjivo iskustvo.  Na izložbu sam krenula ne sa namerom da se ubijem od prodaje, jer nisam ni imala lager, već da učim i skupljam iskustva i vrlo sam zadovoljna ishodom.

U priču sam ušla sa nekoliko žena jer kao što već rekoh uglavnom radim porudžbine i nemam dovoljno radova da samostalno izlažem. Svaka kombinacija sa više od dve osobe ne može da funkcioniše kako treba, osim ako niste razradili plan u sitna crevca i definisali obaveze svakoga ponaosob. Ja nisam to uradila i rezultat je bilo nezadovoljstvo time kako je čiji rad izložen, da li se nešto prodalo ili nije,  odustajanje jedne od žena, kao i činjenica da sam od 13 dana izlaganja 3 dana bila na ulici od 9 do 15h, a 10 dana od 9 do 21 h jer je svako imao nešto bitnije nego da sedi iza tezge ceo dan.  Mislim da sam konačno naučila kako ću se organizovati i raditi dalje.  Nije problem bio u drugima, problem je moj pristup koji će se od sada definitivno promeniti.

Zahvaljujući boravku na ulici u centru grada shvatila sam koliko razumem engleski, ali koliko ne umem da ga govorim. Nije to ništa čudno ako se uzme u obzir da sam u školi učila francuski i ruski, ali nije ni opravdanje za neznanje. Odlučila sam da ovo promenim i krenem na neki kurs čim se steknu uslovi 🙂

Na kraju, zahvaljujući ovoj izložbi, upoznala sam neke ljude koji su mi ulepšali „uličarenje“ i učinili ga zanimljivijim. Gledajući ih i slušajući puno sam naučila i zahvalna sam na tome. Neki su zaslužili da im posvetim posebne tekstove, tako da ću ih predstaviti narednih dana, pa pratite dešavanja ako vas interesuje da upoznate neke interesantne ljude i vidite šta oni rade.

Ako vas zanima kako je išla prodaja…pa…neću da se žalim. Nisam u novčanom minusu, ali više bih zaradila da sam sa slušalicama na ušima išla da nekome sređujem stan ili peglam veš recimo. Ali, kao što rekoh, škola koja se prođe, nema cenu zaista 😉

Na fotografiji na početku teksta, vide se filcane ogrlice i heklani hvatači snova koje uz još neki interesantan nakit izrađuju i prodaju sestre Snežana i Slavica. Njihova tezga je tokom avgusta  preko puta  Costa Coffee ( Čika Ljubina 9 ) pa navratite do njih ako ste u prolazu 😉

Izrada Minion kape u slici i reči

Davno sam obećala da ću fotografisati proces izrade kape, da bih napravila uputstvo za izradu iste, ali nekako mi okolnosti nisu baš išle na ruku. Pored svega što se dešavalo, pokvario mi se i fotoaparat pa sam prinuđena da uputstvo objavim sa nekoliko fotografija manje, ali mislim da to neće uticati na krajnji ishod.
Pre nego što počnem sa objašnjenjem svake fotografije skrenula bih pažnju na par stvari.
Prvo je da se nikada ne vezujete za broj petlji kada radite nešto, jer broj petlji zavisi od debljine prediva, debljine igle kojom radite i od toga koliko opustite ruku prilikom rada.
Drugo, da se prilikom izrade kape ne vezujete slepo za tabele sa obimom glave i veličinom kape jer to sve može biti tako, a i ne mora ( sitno dete od 5 godina može imati manju glavu od nekog deteta koje ima 3 – u nekom momentu zavisi od konstitucije, a ne od uzrasta ).
U tim tabelama, mahom vidim da je preporučeno da obim kape bude manji od obima glave jer je pretpostavka da se kapa razvlači, ali iskreno, mene strašno nervira kada kapa mora na silu da se navuče, tako da ja uvek radim kapu istog obima kao što je i obim glave ( vi ne morate ).

Kao prilog, postavljam tabelu koja može biti smernica za izradu kapa. Mere su izražene u inčima, što znači da je svaku brojku iz tabele potrebno pomnožiti sa 2.54 kako biste dobili dimenzije u centimetrima.

Za one koji ne znaju engleski:
U prvoj koloni je uzrast ( prevremeno rođeni, novorođenčad, od 0-6meseci, od 6-12, od 1-3 godine, od 3-10, tinejdžeri – odrasli )
U drugoj koloni je obim glave
U trećoj obim kape
U četvrtoj prečnik „krune“
U petoj je visina kape od vrha do ivice, ne uključujući obod (ako je šeširić u pitanju )

Tabele su ok kao smernica, ali opet kažem, ne treba se slepo držati brojki iz tabela.

Za ovu kapu, koristila sam konac Tango ( 125 metara u 50gr ) i heklicu broj 2.75mm
Veličina je za dete od 5-6 godina recimo.
Utrošak je – malo više od jedne kanurice žute, malo manje od pola kanurice plave i po malo od bele, braon, sive i crne, sve ukupno kada izmerite kapu oko 100 grama – pričam o jednostruko rađenoj kapi, bez postave. Ako se radi deo za postavu ide još skoro 2 kanurice.

Postoji više načina dodavanja petlji kada se radi krug. U ovom načinu dodavanja, jasno se izdvajaju mesta gde se dodaju petlje, pa krug malo podseća na osmougao, ali to ne smeta izgledu kape ni najmanje, a najlakše je ( posebno kada naučite da prepoznate to mesto gde su dodavane petlje ).

Bod kojim sam radila je polustubić ( half double crochet – hdc )
Kada se radi ovim bodom, krug se započinje sa 8 petlji, što znači da se u svakom sledećem krugu koji se hekla dodaje po 8 petlji i tako se broj petlji povećava u svakom narednom krugu rada ( 8, 16,24,32,40,48,56…).

Rad započinjete sa 3 lančića.
U treći lančić od igle uradite 7 polustubića ( u prvom krugu, kao jedan polustubić računaju se ona dva lančića koja se izdvajaju znači početni lančići + 7 polustubića = 8 petlji u prvom krugu ).
Krug zatvorite mrtvom petljom.
Slike 1 i 2 i 3.

Napomena: Svaki krug se završava mrtvom petljom, a novi počinje sa 2 lančića ( ja ponekad radim sa jednim lančićem na početku jer mi se čini da je tako sastav uredniji, ali vi ne morate jer ćete na svim inostranim snimcima videti da se počinje sa 2 lančića ).

U sledećem, drugom krugu, dodajete u svaku petlju. Krug počinjete sa dva lančića, u isto mesto odakle izlazi lančić, u njegovom podnožju, uradićete 2 polustubića.
U svaku narednu petlju prvog kruga radićete po 2 polustubića tako da ćete na kraju tog kruga imati 16 petlji.
Napomena za početnike: obavezno je da brojite dok radite, da biste znali kada završavate, jer se početnicima često dešava da urade dodatno i petlje tamo gde ne treba 🙂 )
Slika 4.

Treći krug počinjete lančićem od dve očice i u isto mesto odakle izlazi lančić uradite jedan polustubić i brojite ga kao prvu petlju kruga, u drugu petlju uradite dva polustubića, u treću petlju jedan, u četvrtu dva, znači ritam rada je 1,2,1,2,1,2,1,2…i tako osam puta. U ovom krugu imate 24 petlje.
Slika 5.

Četvrti krug takođe započinjete lančićem od dve očice, u podnožje uradite polustubić koji je prva petlja, u drugu petlju uradite jedan polustubić, u treću dva polustubića, u 4. i 5. po jedan polustubić u 6. dva – ritam rada je 1,1,2 1,1,2,1,1,2…i tako 8 puta, što znači da u četvrtom krugu imate 32 petlje.

Mislim da je ovo jasno i da smo utvrdili gradivo oko dodavanja petlji.
Znači kada se uradi početni krug od 8 petlji, u drugom krugu se dodaje u svaku petlju, u trećem u svaku drugu,u četvrtom u svaku treću, u petom u svaku četvrtu itd… dok ne dođete do željenog prečnika kruga.
Slike 6,7 i 8.

Na gornjoj slici vidite da sam ja radila ukupno 12 krugova ( u poslednjem krugu sam dodavala u svaku jedanaestu petlju ) i da u krugu imam 96 petlji.
To je krug prečnika nešto manjeg od 16cm.
Kada taj broj pomnožite sa 3.14 dobićete obim tog heklanog kruga. Ako je on približan obimu glave, vreme je da prestanete da dodajete petlje i u svakom sledećem krugu radite po jedan polustubić u svaku petljicu kruga, što znači da ćete u svakom narednom krugu imati isti broj petlji ( u ovom slučaju 96 ).
Tako pravite „dubinu“ vaše kape.
Slika9.

Ja sam uradila 13 redova bez dodavanja petlji, što je visina od nešto malo više od 15cm.
Nakon toga, radila sam još 4 reda plave.
Slike 10 i 11.

Nakon urađenih plavih redova, visina kape je 17 cm. Primetićete da je ta brojka malo manja u odnosu na brojeve iz tabele, ali to je zato što kape koje imaju ove poklopce za uši imaju par centimetara kraći čeoni deo od dela koji pokriva potiljak.

Na fotografiji vidite kako određujem gde početi i gde završiti prvi red tog dužeg potiljačnog dela kape.
Čeoni otvor u slučaju kod ove kape ( razmak između dva žuta končića ) je 26 petlji.
On ne mora nužno da bude toliko, kažem, sve zavisi od toga kojom debljinom konca se radi, ali kod ovih dimenzija kape ( obim malo preko 50, dubina oko 17 napred i 20 pozadi ) on je 14cm.
Na fotografiji vidite da je kapa postavljena tako da joj šav bude pozadi na sredini. Čeoni otvor treba postaviti tako da bude na sredini prednje polovine, tako da od žutih končića na levu i desnu stranu bude jednak broj petlji.
Na narednoj fotografiji se sve lepo vidi 🙂
Kapa u obimu ima 96 petlji, polovina je 48. Čeoni otvor je 26, što znači da nam ostaje još 22 petlje koje delimo na dva dela što je 11. Jedna od ovih petlji je na prevoju što znači da će poklopac za uši kada počnemo da ga radimo biti širok 10 petlji u prednjem delu + jednu petlju na prevoju + 10 petlji na zadnjem delu kape.

Kada se uradi par redova za taj potiljačni deo ( ja sam radila 4 )
na početku narednog reda uradite dve petlje zajedno i još 19 polustubića, okrenete rad, uradite dva lančića ( ja radim jedan jer je urednije ) pa uradite opet prve dve petlje zajedno i još 18. U svakom narednom redu na početku radite po dve petlje zajedno ( znači oduzimate ) i u svakom redu imate po jednu petlju manje.
Tako dobijate onu kosinu na tim poklopcima.
Ja radim dok ne svedem širinu na 8 petlji recimo.
Drugi poklopac radite na isti način.

Na kraju bi to trebalo da izgleda otprilike ovako

Ako hoćete da radite duplu kapu, uradite još jednom sve ovo, a zatim kape spojite naličjem u naličje. U tom slučaju, kapa mora da se radi malo komotnija nego što su predviđene mere u tabelama.

Delove za Miniona heklam naknadno i našivam ih. U ovom slučaju, radila sam oko ( jedno ili dva, po želji ) i traku za naočare. Kosica se provuče na vrhu kao za tapiseriju, a usta navezem bodom lančića.
Oko se radi tako što se prvi krug od 8 petljica ( kao na početku rada ) uradi crnom bojom, drugi krug od 16 petljica radi se braon, naredna dva kruga se rade belom, peti i šesti krug se rade sivom bojom tako što se u petom krugu dodaje u svaku četvrtu petljicu, a poslednji krug se radi po jedan polustubić u svaku petlju, da bi se dobila „dubina“ oka. U taj prostor se stavi malo vatelina ili sirove vune da se dobije ono izbuljeno oko 😀

Ovo je poslednja fotografija koju sam napravila pre nego što me je aparat izdao.
Dalje ćete morati bez fotografija, ali mislim da to neće biti problem.

Traka se radi širine otprilike 10 petlji ( počinjete sa 2 lančića više ). Znači lančić od 12 očica, u treću očicu od igle uraditi polustubić, i tako do kraja još 9 . Lančić od dva, pa okrenete rad i uradite 10 polustubića, ali radite ovako, kao na videu, ono što se zove, back loop only
Radeći tako, dobijate rebrasti uzorak, kao za ranflu. Možete raditi i obično, ali meni je onako rebrasto lepše.
Traku radite do potrebne dužine koja je različita u zavisnosti radite li jednookog ili dvookog Miniona.
Gledajte da kada postavite traku ona bude dovoljno opuštena na tom zadnjem delu kape, da ne bi zatezala kada se kapa stavi na glavu.
Da ušivate nadam se znate.
Da izvezete usta, takođe se nadam da znate. Ali u krajnjoj nuždi, usne mogu biti i samo jedna provučena kosa crtica.

Na kraju bi trebalo da dobijete nešto ovako, samo bez ovog širokog osmeha 🙂

Ako vam je komplikovano da radite kapu sa poklopcima, možete da skratite postupak i dobijete nešto ovako…

Želim vam srećan rad 😉