Srećna vam Nova godina! I dalje #heklamosrcem

CESTITKA-2016-540x280

Ne znam kako vama, ali meni je decembar bio pretrpan obavezama, vrlo buran, radan, ubrzanog tempa. Uglavnom se sve postiglo „na mišiće“…ali bitno je da se uspelo 🙂
U ovoj godini, svima vam želim od srca isto ono što sam poželela sebi…

Da negde u sebi pronađete onaj neiscrpni izvor snage koji vas tera napred.
Da se snažni i spremni suočite sa svim što će vam ova godina doneti i da situacije u kojima se nalazite imaju za vas povoljne ishode.
Da budete zdravi!
Da volite i budete voljeni!
Da imate koga da obradujete i nasmejete i da budete okruženi ljudima koji vas usrećuju.
Da ponekad zastanete i pronađete malo vremena za sitne radosti koje život čine lepšim.

Puno toga planiram da uradim ove godine, ali iskrena da budem, ne počinjem ništa pre 10. januara 🙂
Pošto mi je decembar uvek radan, prve dane januara ostavljam za odmor i proslavu Božića i rođendana moje najmlađe ćere. Nakon toga možemo da pričamo o planovima za narednu godinu 😉

Kao što rekoh u naslovu, i dalje #heklamosrcem, to je jedan od planova.
Nadala sam se da ćemo uspeti da prikupimo dovoljno kapa ( 75 za decu iz Sokobanjske i 25 za decu sa Instituta za onkologiju ), ali nade su jedno, a realnost je nešto sasvim drugo.
Koliki je odziv i entuzijazam žena bio kada sam saopštila ideju, ne mogu vam opisati…ali uglavnom je ostalo na tome…znate ono „mrtva slova na papiru“. Kada je došlo vreme da se realizuje ideja i da se dostave kape rezultati su bili traljavi.

Hvala svima koji su se odazvali i donirali kape:
Miroslavi i Udruženju penzionera iz Kragujevca
Ljiljani i njenim vrednim drugaricama iz Sremčice
Danici
Enisi
Milani
Valentini
Ivani
Jasmini
Jovani
Maji

Ukupno smo sakupili 58 kapa, od kojih sam samo 10 odvojila za poklon deci sa Instituta za onkologiju, jer ostale nisu bile kape sa likovima kao što je bilo navedeno prilikom pokretanja akcije. Ostatak smo uradile moja drugarica Vesna i ja.
Preostalih 48 kapa biće donirane tokom januara, kada i kome, dodatno ću objaviti.

„Kapa dole“ i ogromna zahvalnost ide kompaniji StGeorge, kojoj sam se obratila zvaničnim mailom sa molbom da nam doniraju malo prediva.
Od pisanja mog maila, do momenta kada sam podigla donirano predivo prošlo je samo 7 dana.
Dobili smo 8kg pamuka. Ženama koje su iz Beograda i koje su lično donosile kape ponudila sam predivo u zamenu za kape.
Neke su prihvatile predivo, neke nisu želele.
Preostalo predivo ću spakovati i poslati Udruženju penzionera iz Kragujevca, koje je nama poslalo 30 kapa i koje zavređuje pažnju i poštovanje, za trud, za zalaganje, za to što su od svojih skromnih penzija odvajali novac i skupljali da bi kupili pamučno predivo jer smo insistirali da kape budu od pamuka.

Takođe, još jednom od srca zahvaljujem Ljiljani – Creative Cookies koja je donirala predivnih 25 medenjaka sa likom Deda Mraza

Zahvalnost i mojoj dragoj Barbari – Bombonici koja je donirala 25 prelepih novogodišnjih čokoladica.

Hvala i dečici iz OŠ „14. oktobar“ sa Labudovog Brda koja su napravila čestitke za obolelu decu.

Poklone je na Institut za onkologiju odnela moja drugarica i saradnica Vesna, koja je provela par emotivnih sati sa dečicom i njihovim roditeljima.
Nadam se da ćete razumeti što nema fotografija, ali i Vesna i ja mislimo isto, a to je da to nisu ni mesta ni momenti za fotografisanje i javno prikazivanje.

Akcija #heklamosrcem se nastavlja.
Deci oboleloj od malignih bolesti kape trebaju uvek.Oni ih nose jer im je tokom lečenja opala kosica, bez obzira na vremenske prilike.
Kako se polna i uzrasna struktura dece na Institutu za onkologiju često menja, teško je pogoditi broj dečaka i devojčica i njihove godine u momentu kada želite da odnesete poklon. Zato nam je vezivanje za rokove, kao što je ovo novogodišnje darivanje, vrlo nezgodno i otežavajuće, pa ćemo to ubuduće izbegavati.
Akciju nastavljamo i dalje…Vesna i ja…
Moja je ideja da na kraju svakog meseca odnesem neki broj pamučnih kapa ( onoliko koliko uspemo da uradimo) i ostavimo na pedijatrijskom odeljenju instituta, a osoblje će se pobrinuti da svako dete koje dođe dobije odgovarajuću kapu.

Za kraj ovog podugog članka, ostavljam fotografiju načinjenu kada su se pakovale kapice.

IMG_0088

Advertisements

Svetski dan pletenja u javnosti 2015 – StGeorge Resnik

Drage moje iglomanke, želim da vas obavestim da će moja omiljena StGeorge radnja u Resniku, ove godine obeležiti Svetski dan pletenja u javnosti.

SVETSKI DAN PLETENJA U JAVNOSTI  2015.

Juče mi je to i zvanično potvrđeno od strane njihove radnice Slađane, koja će biti naš domaćin.
Potrudila se i da toga dana u radnji bude dosta prediva po povoljnim cenama, a biće i poklončića za neke koji budu imali najviše sreće.
Verujem da će biti lepo i interesantno.
Naoštrite svoje iglice, naoružajte se dobrim raspoloženjem i dođite.
Ja ću sigurno biti tamo od ranog jutra.
Unapred se radujem našem susretu.

Konac za heklanje ( I love StGeorge ) – pokloniranje

Kada je u pitanju predivo za heklanje ili pletenje, često mi se dešavalo u proteklim godinama, da pomislim kako su inostrane pletilje srećnice za razliku od nas. Kako sam imala prilike da radim sa raznim vrstama prediva, sve više uviđam da je to samo predrasuda i da i mi u Srbiji imamo itekako dobar i kvalitetan materijal za rad.
Oni koji prate i čitaju ovaj blog, znaju za moju ljubav prema StGeorge predivu i naravno, znaju za onu moju omiljenu radnju u Resniku 🙂

Ova fotografija je nastala prilikom jedne od mnogobrojnih poseta. Ova pozerka je moja drugarica i učenica Danica 🙂

dan44

Za one koji ne znaju, ova radnja se nalazi u naselju Resnik, u ulici Slavka Miljkovića 80, i do nje se stiže autobusom 47.
Broj telefona je 062/80 90 763.

Ne, ne plaćaju me za reklamu 😀
Ovo pišem isključivo kao izuzetno zadovoljan potrošač, verovali ili ne.
Vremenom sam naučila da je najbolje rešenje za sve, uvek, kupovati direktno od proizvođača ( ako je to moguće, a uglavnom je uvek moguće, čak i kada ne postoje maloprodajni objekti 🙂 )
Tako sam ja došla do toga da mi je StGeorge osnovni izvor materijala za rad u poslednje 2 godine. Kvalitet prediva je na visokom nivou i ja do sada nisam primetila neke velike razlike između uvoznog i ovog „našeg“ prediva. Koliko je dobro to što oni rade, govori i činjenica da se većina proizvedenog prediva izvozi. Jednom prilikom, prodavačica Slađa mi je i rekla koliko se procentualno izveze, a koliko se proda kod nas, ali nisam zapamtila cifre, znam samo da se daleko više izvozi nego što ostaje na našem tržištu.
Za razliku od inostranog prediva, ovo naše ima mnogo pristupačniju cenu. Ako imate registrovanu radionicu ( ili ste član udruženja pa imate mogućnost da plaćate preko računa ) i kupujete veće količine ( preko 15 kg ) cene su vrlo, vrlo povoljne.
Nevezano za veleprodajne cene i u maloprodaji su cene niže nego u drugim pozamanterijama i radnjama koje prodaju predivo, iz prostog razloga što kupujete u maloprodajnom objektu proizvođača.
Često se dešava da u radnji ima prediva po sniženim cenama, a o tome se možete informisati ako pozovete prodavačicu, na broj koji sam ostavila u tekstu iznad.

Da ne bude da ih samo hvalim, ima i nekih stvari koje mi se ne dopadaju.
Ono što morate znati, je činjenica da predivo koje ima istu šifru boje, a različit broj partije, nema jednaku nijansu i da se to primeti ( ja primetim uvek, ali možda je to i profesionalna deformacija ). Za jedan projekat koji radite, uvek gledajte da nabavite dovoljno prediva koje je iz iste partije.
Druga stvar je to da predivo jakih boja, iste ispušta pri prvom pranju, što me u nekim momentima dovodilo do ludila.
Problem uglavnom rešavam tako što u mašinu ubacim Dr Beckmann lovac na boje. Da, zamislite, heklane stvari perem u mašini, a ne ručno. Perem ih tako što ih stavim u navlaku za jastuk, sa nekim blažim deterdžentom i obavezno centrifugiram, ali na nižem broju obrtaja ( šareni stolnjak sam na 600, bebi ćebence na 700 ) i ništa im ne fali, da znate 😀

Jutros sam uz kafu započela šareni šeširić za devojčice.

kafa

Lepo je heklati uz kafu, napolju, pa još ako je sunčano jutro, ma uživanje.
Vidite kako su divne boje ovog konca? To je Tango, jedno od omiljenijih mi prediva.

Na samom kraju pisanija, pričam o pokloniranju. Ovoga puta poklon dajem nekome ko se bavi ručnim radom, jer je u pitanju predivo. U pitanju je 400 grama ( 8 kanurica po 50 gr) šarenog prediva ( na slici ), od kojeg možete napraviti nešto lepo, šareno i veselo + iznenađence 🙂

poklon

Rok za prijavljivanje je 15. avgust ( do 20:00 )
Prijavljujete se u komentaru ispod ovog teksta i jedini uslov je da ostavite mail na koji mogu da vas kontaktiram, ukoliko baš vi budete srećni da moje najmlađe dete izvuče iz kutije papirić sa vašim imenom 😀
Potrudiću se da izvlačenje potkrepimo nekim snimkom, ili bar fotografijom.
Ime dobitnika objaviću ovde na blogu, u subotu 16.avgusta, a nagradu šaljem na adresu čim sa njim stupim u kontakt i dogovorim se oko detalja.

Puno sreće svima koji se prijave za poklončić 😉